Iako leto kalendarski traje do pred sam kraj meseca, septembar je vreme kada se vraćamo na svoje poslove, a deca polaze u škole i vrtiće. Povratak u dečiji kolektiv uvek je potencijalno stresan za celu porodicu, naročito ukoliko se dete prvi put uključuje u organizovani boravak sa vršnjacima. Po pravilu je uvek i izazovan u zdravstvenom smislu, jer sobom nosi rizik od školskih i vrtićkih infekcija. Čim se deca okupe u kolektiv, po pravilu razmenjuju viruse kao sličice sa Svetskog prvenstva u fudbalu.

Iskusni roditelji znaju da dete uzrasta do desetak godina mora proći kroz maltene isto toliko virusnih i bakterijskih infekcija godišnje, kako bi izgradilo svoj imunitet. Pa ipak, svaki put kada se dete razboli i mora da ostane kod kuće, porodična organizacija se poremeti, roditelji češće izostaju sa posla ili se na razne načine dovijaju kako bi njihovi mališani imali preko potrebnu brigu odrasle osobe tih dana. Postoje načini da se dečiji imunitet ojača pred povratak u kolektiv, a mi ćemo pobrojati najvažnije.

Da li vaše dete dovoljno spava?

Dobar san osnova je jakog imuniteta. Dete predškolskog i školskog uzrasta treba da ima deset sati kvalitetnog noćnog sna. Kako bi lakše i zdravije usnilo, potrebno je pre samog odlaska na spavanje uvesti ga u mirnije aktivnosti. Ne bi trebalo da večera najmanje dva sata pred spavanje, a naročito ne bi trebalo da jede slatkiše ili pije zaslađene napitke, jer šećer podiže energiju i budnost organizma. Pre odlaska na spavanje najmanje sat ili dva ne bi trebalo da gleda televizor, tablet ili telefon, jer sva istraživanja ukazuju da plavo svetlo ekrana veoma pobuđuje mozak. Neka se dete bavi nekom mirnojom aktivnošću kao što je šetnja, čitanje, slušanje priča koju mu roditelj čita, razgovor sa roditeljima, igra ili šetnja sa kućnim ljubimcem i sl.

Bez zdrave ishrane nema zdravlja deteta

Ishrana deteta koja je zdrava i raznovrsna umnogome će doprineti jačanju otpornosti na razne izazivače bolesti. Raznovrsna ishrana podrazumeva da dete unosi sve grupe namirnica, dakle proteine, masti, ugljene hidrate i vlakna. Za pravilan razvoj deteta potreban je unos mesa, mlečnih proizvoda, jaja, raznovrsnog i pre svega sezonskog voća i povrća, kao i žitarica. Trudite se da nabavljate namirnice od poznatih dobavljača ili ako je moguće iz seoskih domaćinstava. Izbegavajte čipseve, industrijskei slatkiše i slične grickalice, jer su veoma siromašni korisnim nutrijentima, doprinose gojaznosti i brzo zasite dete. Zbog navedenog se nazivaju „prazne kalorije“, a obiluju rafinisanim šećerima, veštačkim zaslađivačima, emulgatorima i nitratima koji veoma štete organizmu. Potrudite se da umesto njih detetu ponudite zdravo voće ili umesite domaći kolač. Uvek birajte da dete potrebne minerale i vitamine dobija iz raznovrsne ishrane, a ne suplemenata, međutim ukoliko ipak želite da ih uvedete u detetovu dnevnu rutinu i na taj način ojačate imunitet, neizostavno je da se konsultujete sa pedijatrom pre toga.
U našoj Poliklinici „Caridios“ očekuje vas iskusni tim pedijatara koji će vas o tome posavetovati.

Hidratacija je neophodna

Voda je izvor zdravlja i života. Da li vaše dete unosi dovoljno tečnosti? Da li se zaigra, pa zaboravi da popije vodu? Kako bi bilo zdravo, važno je da se unosi dovoljne količine vode. Podsetite ga. Vodu će uneti i kroz čajeve, nezaslađene ili sa medom, supe i čorbe, mleko i jogurt. Industrijski sokovi su prepuni šećera i bilo bi idealno da ih potpuno izbacite iz dečije ishrane. Dovode do zavisnosti od šećera, te sve veći broj dece nažalost potpuno menja vodu sokovima. Preterana konzumacija industrijskih sokova doprinosi razvoju karijesa, gojaznosti, lošije krvne slike, poremećaja pažnje i koncentracije, a sve je više mališana sa masnom jetrom. Budite oprezni i ukoliko cedite voće detetu. Na primer, da biste dobili jednu prosečnu čašu soka od narandže, potrebno je iscediti tri veća ploda, što je već previše fruktoze za jedan obrok. Takođe, pijenjem ceđenih sokova dete neće uneti vlakna koja se nalaze u celoj voćki, a ona su izvor vitamina i minerala i neophodna za dobro funkcionisanje sistema za varenje.

Kretanje za zdravlje

Zdravo dete je dete koje se igra. Kako bi imalo otporan imunitet, dete mora svakodnevno biti u pokretu. Igra, trčanje, skakanje, penjanje, vožnja bicikla, trotineta, rolera, igre sa loptom, igre u parku na penjalicama i poligonima, plivanje, rekreativno bavljenje različitim sportovima u zavisnosti od afiniteta deteta, sve su to aktivnosti kojima predškolsko i školsko dete mora da se bavi i to većinu svog dana. Osim što jačaju imunitet, doprinose razvoju kognitivnih funkcija, pre svih mišljenja i inteligencije. Dete koje se dovoljno kreće ima dobru posturu tela, snažno je i otporno na izazivače bolesti. Budite striktni i dosledni u vezi sa vremenom koje dete provodi pred ekranima, jer ga stavljaju u pasivnu poziciju, odvraćaju od zdrave, aktivne igre, remete mu san, učenje i koncentraciju. Objasnite detetu, koliko god bude bilo ljuto zbog ograničenja, da je to važno za njegovo zdravlje i predočite mu sve negativne posledice preterane izloženosti ekranima na način koji može da razume i usvoji.  Šetnja i igra na svežem vazduhu, svakoga dana bez obzira na vremenske prilike, dopineće jačanju imuniteta.

Dečiji stres slabi imunitet

Pažljivo posmatrajte vaše dete prilikom povratka u dečiji kolektiv, a naročito dete koje se prvi put uključuje. Svaki polazak u vrtić ili školu je stresan i potencijalno rizičan. Podržite ga u adaptaciji, olakšajte razgovorom i zainteresovanošću za njegove dane i aktivnosti, osluškujte njegove potrebe i ispoljavanje emocija. Ukoliko je dete pod pojačanim stresom, može biti ćutljivo, potišteno, smanjenog apetita, bezvoljno, sa teškoćama spavanja, pamćenja, učenja i koncentracije ili naprotiv, može stres ispoljavati kroz pojačani aktivitet, emocionalnu razdražljivost, tantrume, plačljivost, neposlušnost, buntovno i drsko ponašanje. Navedeno je često prolaznog karaktera i deo je adaptacije, a ukoliko je prolongirano nepovoljno će se odraziti na detetovo svakodnevno funkcionisanje, imunitet i zdravlje. Posmatrajte vaše dete i potražite neophodnu pomoć ukoliko je potrebna.

V. Pivnički