U međunarodnom kalendaru zdravlja 15. novembar se obeležava kao Međunarodni dan borbe protiv hronične opstruktivne bolesti pluća. Na ovaj način skreće se pažnja šire javnosti i podiže svest o bolesti koja nažalost ima ne taku ohrabrujuću statistiku i odnosi značajan broj života.

Šta je hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP) ?

Kao što sam pridev „hronična“ kaže, ova bolest je trajno prisutna i oboleli žive sa njom držeći je odgovarajućom terapijom pod relativnom kontrolom. Opstruktivna je, što znači da pravi, opstrukcije-smetnje u osnovnoj funkciji naših pluća-disanju. Protok vazduha u plućima je ograničen i javljaju se karakteristične smetnje otežanog disanja, a naročito u stanju pojačanog fizičkog napora, penjanju na visine ili stepenice ili nošenju nekog težeg tereta. Pored ovog dominantnog simptoma, prisutni su hrinični kašalj i iskašljavanje sekreta. Prilikom disanja tipičan je zvuk „sviranja“ pluća. Dodatni simptomi mogu biti crvenilo očiju, otečenost donjih ekstremiteta, nemir, drhtanje, hronična pospanost i umor, a sve kao posledica nagomilanog ugljen-dioksida u krvotoku.

Rizične populacije za pojavu bolesti

Statistike koje se vezuju uz ovo oboljenje su crne i zabrinjavajuće. Podaci ukazuju da oko sto miliona ljudi trenutno boluje, a da oko 2,5 miliona godišnje izgubi život. Od HOBP pre svega oboljevaju hronični, višedecenijski pušači. O štetnostima konzumiranja cigareta i drugih nikotinskih proizvoda za zdravlje pluća izlišno je i govoriti. Više stotina toksičnih materija koji se nalaze u samo jednoj cigareti trajno narušavaju respiratorno zdravlje. Nažalost, i pasivni pušači, odnosno bližnji koji udišu duvanski dim hroničnih pušača, u znatnom su riziku od kasnijeg oboljevanja. Jedan od faktora rizika je dugotrajna  izloženost štetnim mirkočesticama iz okoline koji su produkti sagorevanja organskih goriva (ugalj, drva, teške industrije) u mestu stanovanja ili na radnom mestu. Dakle, stanovnici krajeva u kojima je izraženo aerozagađanje u velikom su riziku od oboljevanja. Sledeći faktor rizika je svakako genetika-ukoliko neko od srodnika ima istoriju pulmoloških oboljenja veća je verovatnoća da se oboli od HOBP, potom su tu astma, česte respiratorne infekcije i drugi. Od bolesti oboljevaju osobe srednje i starije životne dobi, a češće oboljevaju muškarci.

Kako se bolest otkriva?

Dodatna teškoća kod HOBP je kasno otkrivanje. U najvećem broju slučajeva pacijenti se jave kada je bolest poodmakla i kada su smetnje disanja već veoma izražene. Pušači pre toga kašlju godinama, pa i decenijama, iskašljavajući sekret tipične boje i konzistencije, a navedeno smatraju posledicom pušenja, ne i simptomom ozbiljne bolesti zbog koje se treba javiti lekaru. Pacijenti žive u pogrešnom uverenju  da otežano dišu usled nedostatka kondicije, manjka fizičje aktivnosti ili starenja, te se kasno jave pulmologu, a bolest je već poodmakla.

HOBP se dijagnostikuje spirometrijom, metodom kojom se meri kapacitet pluća, a  posmatra se odnos količine izdahnutog vazduha u prvoj sekundi pri forsiranom izdisanju i ukupne količine izdahnutog vazduha.

Lečenje i prognoza

Kada se bolest otkrije, odmah se savetuje isključenje ili minimizacija faktora rizika-prestanak pušenja, izbegavanja područja aerozagađenja, pronalaženje drugog radnog mesta ukoliko je ono uzrok bolesti, sezonsko vakcinisanje protiv gripa za starije iznad 60 godina, kao i okretanje zdravim stilovima života. Savetuju se i posebne vežbe disanja, kao i lagana fizička aktivnost primerena pacijentovom aktuelnom stanju. Od lekova uvode se bronhodilatatori-lekovi koji šire bronhije i na taj način olakšavaju disanje, a uzimaju se u obliku inhlacionih pumpica, dva puta dnevno, odnosno na svakih dvanaest sati. Kombinuju se sa kortikosteroidima u srednje teškim kliničkim slikama, a u  veoma teškim uvodi se i kiseonička terapija u bolničkim uslovima.

S obzirom na činjenicu da je HOBP odnosi veliki broj života, a kao što smo naveli najčešće se kasno otkriva u odmakloj fazi, veoma je važno podizati svest o postojanju ove bolesti i smanjenju faktora rizika. Preventivni pregledi kod pulmologa savetuju se za sve koji imaju genetsku predodređenst i istoriju pušenja cigareta, a za obolele su neizostavne redovne kontrole kod i spirometrijsko praćenje funkcije disanja.

Zakažite već danas pregled kod pulmologa u Poliklinici „Cardios“.

V. Pivnički