Ovih dana obeležavamo dvogodišnjicu pandemije korona virusom koja je ceo svet zatekla nespremnim i u potpunosti nam izmenila okolnosti života. Često čujemo izraz „nova normalnost“ i sve se više čini da je on u potpunosti tačan. Način na koji živimo i krećemo se, odlazimo na posao i u škole, načini na koji se susrećemo sa dragim ljudima, putujemo i obeležavamo važne događaje u potpunosti su izmenjeni u odnosu na period pre dve godine.

O korona virusu, odnosno bolesti koju izaziva, COVID 19, sada znamo daleko više u odnosu na period kada se pojavio među humanom populacijom. Korona virusi su velika porodica virusa koja izaziva bolesti među ljudima i životinjama, a koje se mogu razviti u različitim pravcima, od asimptomatskih oblika, preko blagih respiratornih infekcija, do teškog akutnog respiratornog sindroma koji se u pojedinim slučajevima završi smrću pacijenta. U protekle dve godine vršena su brojna medicinska istraživanja na zdravim pacijentima, kao i na pacijentima sa hroničnim bolestima koji su bili inficirani i došlo se do niza validnih naučnih saznanja. Pre svega, javnost je upoznata sa svim simptomima koje ovaj virus izaziva, od respiratornih, preko gastrointestinalnih, do neuroloških. Virus se prenosi kapljično, bolest se obično razvija postepeno i u 80% slučajeva se završava laganim oporavkom. Pacijenti sa komorbiditetima, odnosno pridruženim bolestima kao što su visok krvni pritisak, dijabetes ili srčani problemi, zahtevaju poseban oprez prilikom lečenja. U međuvremenu su razvijene vakcine koje štite od zaražavanja ili ublažaavaju simptome ukoliko do njega ipak dođe. Naša Poliklinika „Cardios“ nudi vam kompletan internistički pregled sa ultrazvukom srca nakon preležanog COVID 19.

Ono što je dobra vest od početka pandemije je da deca nisu bila posebno ugrožena novim virusom korona. Na početku pandemije broj obolele dece je bio zanemarljiv, međutim kako je virus mutirao, deca su počela da oboljevaju u značajnijoj meri, ali na svu sreću, veoma retko sa teškim kliničkim slikama. Najčešći simptomi COVID 19 kod dece su povišena telesna temperatura, kašalj, zapušen nos, malaksalost, glavobolja, mučnina i povraćanje, dijareja. Lečenje je uglavnom simptomatsko, antipireticima i analgeticima. Kao i kod odraslih, deca koja od ranije imaju hronične kardiološke i pulmološke bolesti, gojaznost i neurološka oboljenja, mogu razviti teže oblike bolesti.

Međutim, premda nisu ozbiljnije somatski ugrožena korona virusom, deca su posebno osetljiva kategorija kojoj je potrebno posvetiti posebnu pažnju. Deca i mladi su u prethodnom periodu izloženi ozbiljnom stresu i pred njih su postavljeni pojačani zahtevi i očekivanja. Adaptacija na novonastalu situaciju koja im je u potpunosti izmenila dotadašnji život morala je biti nagla i brza.

Svaka velika promena može biti šansa za razvoj, ali i potencijalna kriza. U kom će se pravcu razviti, zavisi od dotadašnje „psihičke kondicije“ deteta, odnosno okolnosti u kojima odrasta i podrške okoline. Deca jesu visoko adaptibilna bića i lakše se prilagode u odnosu na odrasle. Nervni sistem deteta je visoko plastičan i lako usvaja nove životne veštine.

Domen koji je posebno pogođen kod dece i mladih tokom pandemije je socijalni razvoj. Najviše su ih pogodile restrikcije kretanja, ograničenja okupljanja i druženja. Njihov školski život u potpunosti je izmenjen i obojen neizvesnošću. Čak i ona deca koja su ranije navodila da ne vole školu, sada otvoreno izražavaju žaljenje za nekadašnjim školskim životom. Nastava se preselila u on lajn svet i deca su vrlo brzo usavršila svoje digitalne kompetencije. S obzirom na to da su deca 21. veka tzv.“ Digitalni urođenici“ čini se da im navedeno nije predstavljalo ozbiljniji problem. Odeljenja su im prepolovljena na tzv. epidemiloške grupe i ne viđaju sve svoje vršnjake već duže vreme. Roditelji su zabrinuti za kvalitet i funkcionalnost znanja u izmenjenim okolnostima obrazovanja.

Prekomerni boravak ispred računara, tableta i mobilnih telefona je problem sa kojim se  roditelji i nastavno osoblje bori dugi niz godina. Prelaskom na on lajn nastavu sati koje deca provode pred ekranima su se praktično udvostručili. Teško je ponuditi alternativu digitalnom svetu u kome je smena informacija veoma brza, jer se sve drugo deci i mladima čini sporim i monotonim. Kod određenog broja deca razvijene su ozbiljne tegobe sa vigilitetom i tenacitetom pažnje, odnosno teškoće njenog usmeravanja i održavanja. Koncentracija im je veoma kratka, brzo opada i lako se premešta na drugi sadržaj. Sve veći broj dece i mladih razvija ozbiljne oblike zavisnosti od digitalnih tehnologija i kada im se prisilno oduzmu pokazuju znake apstinencijalne krize. Navedenim negativnim posledicama treba dodati sve lošiji razvoj krupne i fine motorike, loš posturalni status, gojaznost i sl. Pandemija korona virusom, zatvorenost u kućama i on lajn nastava pojačali seu efekte prekomernog boravka dece ispred ekrana.

Na odraslima je da biju bitku za umerenost u konzumiranju digitalnog sveta. U obavezi smo da se bavimo svojom decom ukoliko želimo da se pravilno razvijaju. U obavezi smo da vodimo računa o tome da se dovoljno kreću, trče, voze bicikl, borave na svežem vazduhu i bave se sportom. Moramo biti kreativni u ponudi aktivnosti koje ćemo postaviti pred  decu, a koje će im biti dovoljno zanimljive i inspirativne. Što je dete starije, razgovor o štetnosti prekomernog provođenja vremena pred ekranom biće delotvorniji. Nakon uspostavljenog dogovora, potrebno je da roditelji budu dosledni u pridržavanju.

Zanimljiva je pojava da se neki oblici vršnjačkog nasilja u opadanju od početka pandemije. Tu se pre svega misli na fizičko nasilje. U prvoj godini deca i mladi nisu ni pohađali škole, a druženja su im svedena na najmanju meru, te su na taj način smanjeni rizici od potencijalno konfliktnih situacija. Takođe, deca su bila željna svojih vršnjaka i zabave, te su zajedničko vreme provodili u funkcionalnom druženju. Prolaskom kroz situcije karantina, zatvaranja i izolacije, deca i mladi su, svesno ili nesvesno, uvideli koliko je druženje i provođenje vremena važno, te su manje ljuta, nasilna i agresivna jedna prema drugima.

Međutim, odmah moramo da se nadovežemo da je pojava digitalnog nasilja u ekspanziji. Preseljenjem na on line platforme za učenje, kao i boravkom na društvenim mrežama, pojačana je verovatnoća za pojavu digitalnog nasilja i sajber bulinga, te je veoma važna prevencija, razgovor sa decom i osnaživanje da svaki oblik nasilja i ugrožavanja prijave svojim roditeljima, nastavnicima ili bilo kojoj odrasloj osobi u koju imaju poverenja.

Mentalno zdravlje dece i mladih takođe je u ozbiljno uzdrmano pojavom korona virusa. Deca koja inače potiču iz problematičnih, tkz. disfunkcionalnih porodica, bila su u posebnom riziku. Zatvaranjem porodica u samoizolacije, radom roditelja od kuće, a uporednim obrazovanjem dece on lajn, stres u porodicima dostigao je visok nivo. Porodice koje su i pre pandemije bile disfunkcionalne, prolaskom kroz pandemiju postaju još neadekvatnije, te je došlo do pojačavanja ranijih tegoba emotivnih odnosa i komunikacije koje su se reflektovale i na decu. Značajan je broj dece kojoj je potrebna emotivna podrška da bi se snašla u novim okolnostima.

Od izuzetne je važnosti da decu i mlade pažljivo posmatramo i osluškujemo. Komunikacija je presudna u prevenciji oboljenja i emotivnih tegoba. Moramo deci pružati adekvatnu podršku, dozvoljavati im da imaju „loše dane“ i ohrabrivati ih da otovoreno ispoljavaju svoje negativne emocije. Provoditi vreme sa decom u razgovoru i aktivnostima koje će im biti interesantne, a ne prisilno nametnute. Svaka porodica koja živi „sa“, a ne „pored“ svog deteta, zdrava je i funkcionalna porodica.

Zadatak roditelja je da brinu o zdravlju svoje dece. Što se tiče fizičkog zdravlja, potrebno je javiti se pedijatru ukoliko postoji sumnja da je dete zaraženo virusom korone, ukoliko je razvilo tipične simptome ili ukoliko je neko od članova porodice oboleo. Kod nas u Poliklinici „Cardios“ vas očekuje tim stručnih i iskusnih pedijatara koji će vam pružiti adekvatnu dijagnostiku i lečenje, kao i dati preporuke za dalje praćenje. Takođe, ukoliko vaše dete ispoljava emotivne tegobe kao što su strahovi, anksioznost, fobije, gubitak apetita, poremećaj sna i druge, u Poliklinici „Cardios očekuju vas iskusni psihijatri koji će postavljanjem ispravne dijagnoze, empatičnim razgovorom, kao i savetima i terapijom doprineti nestanku navedenih tegoba.

Violeta Pivnički, diplomirani psiholog