Gotovo je izvesno da svako od nas u svom neposrednom okruženju poznaje osobu koja pati od poremećaja rada štitne žlezde, pre svega prijateljicu, rođaku, koleginicu, odnosno osobu ženskog pola. Poslednjih decenija sve je više pacijenata sa oboljenjem ove endokrine žlezde. Štitna žlezda, odnosno tireoidea, oblika je leptira i smeštena je u prednjem delu vrata. Kada je zdrava, normalne je veličine i nije spolja vidljiva, niti opipljiva. Luči nekoliko hormona koji se zajednički nazivaju tireoidni hormoni i imaju svoje specifične uloge u funkcionisanju organizma, pre svega u metaboličkim procesima. Kada je njihovo lučenje smanjeno govorimo o hipotireoidizmu, a kada je povećano o hipertireoidizmu.

Oboljenje koje nastaje usled umanjene proizvodnje hormona štitne žlezde poznato je pod imenom Hašimotov sindrom. U pitanju je hronična autoimuna bolest. Najprostije rečeno, autoimuna oboljenja su ona kod kojih naš vlastiti organizam pojedine svoje delove detektuje kao strana ili štetna tela i počinje protiv njih da se bori. Kod Hašimota, bela krvna zrnca i antitela napadaju tkivo štitne žlezde koje biva sve više oštećeno i zbog čega dolazi do smanjenja proizvodnje tireoidnih hormona.

Bolest se skoro 15 puta češće javlja kod žena nego kod muškaraca. Može da se pojavi već u kasnom adolescentnom dobu, ali je najčešća između četvrte i pete decenije života. U početku je uglavnom neprimetna, ali kasnije progradira, te ju je potrebno na vreme otkriti i lečiti. Takođe, može da se javi zajedno sa nekim drugim autoimunim oboljenjima, kao što su celijakija ili reumatoidni artritis.

Medicina još uvek nije jasno utvrdila uzroke razvoja ove bolesti, ali je dokazano da je genetski predisponirana, te da do nje dovede neki spoljašnji okidači, kao što je na primer stres.

U početnim stadijumima, pacijenti navode da su osećali povremeno blago peckanje u grlu, potrebu da sa iskašlju, potom povećanje telesne težine, gubitak kose, krtost noktiju, kao i konstantno osećanje umora i iscrpljenosti. Zatim može da dođe do poremećaja menstrualnog ciklusa, usporenosti u svakodnevnim aktivnostima, pada koncentracije, problema sa pamćenjem, probavnih problema kao što su zatvor i nadutost, bolova u mišićima i zglobovima, osećanja tromosti i pospanosti. U nekim slučajevima se promeni i boja glasa i javljaju se otoci na mestu štitnjače. Nivo holesterola u krvi takođe može biti povišen.

Statistika pokazuje da se pacijenti javljaju u fazama koje su već poodmakle, kao i da se Hašimoto sindrom često otkrije slučajno, u okviru dijagnostike nekih drugih oboljenja. Da bi se kompletirala dijagnoza, potrebno je uraditi analize krvi iz kojih se utvrđuju nivoi hormona štitnjače T3 i T4, kao i frakcija TSH. Takođe se traga za prisustvom antitela na štitnjaču anti-Tg i anti-TPO. Nakon toga se pacijent podvgrava ultrazvučnom pregledu kojim se određuje struktura i veličina štitne žlezde i detektuju eventualni čvorovi. Na osnovu svih ovih nalaza, kao i podrobne lične i porodične anamneze, postavlja se konačna dijagnoza i određuje terapija. Terapija podrazumeva uzimanje leka, sintetskog oralnog analog hormona štitnjače, ujutro pre jela. U nekim slučajevima, kada postoje brojni i “sumnjivi” čvorovi, može se predložiti i hirurška intervencija.

Terapija se uzima doživotno, jer je oboljenje hronično i neizlečivo, ali se redovnim kontrolisanjem i revnosnim uzimanjem leka kojeg je prepisao endokrinolog, sa njim sasvim normalno živi.

Kao i kod drugih hroničnih i autoimnunih oboljenja, savet za život sa njim nalazi se u izbalansiranom načinu života koji podrazumeva pravilnu ishranu, kretanje i relaksaciju. Neka istraživanja pokazuju da bezglutenska ishrana može da pomogne u regulisanju rada štitnjače, kao i suplementacija selenom.

Preporuka je da se pacijenti oboleli od Hašimoto sindroma kontrolišu kod endokrinologa na svakih šest meseci do godinu dana. U poliklinici “Cardios” možete uraditi kompletnu dijagnostiku i dobiti adekvatnu terapiju. Ukoliko ste kod sebe prepoznali neke od navedenih sipmtoma, zakažite pregled već danas.

V. Pivnički