Da nam novogodišnji praznici stižu ne najavljuju nam više temperature u minusu i “debeli sneg”, kao kada samo bili deca, jer se i klima odavno promenila, već  besomučne reklame, pozivi na kupovinu i dekorisani šoping centri, skoro dva meseca unazad. Praznična atmosfera je odavno postala komercijalizovana, u skladu sa konzumatorskih vrednostima savremenog sveta. Suština je da se kupi više nego što je potrebno, te da se ostavi što više novca globalnim korporacijama koji igraju na nostalgičnu i emotivnu kartu koju u nama bude novogodišnji i božićni praznici. I premda mi to sve vrlo dobro znamo, pristajemo na tu igru, dajući sebi oduška makar tih nekoliko poslednjih dana u godini.

Ali da li je svima baš tako mirišljavo na vanilu i cimet? Da li se svi raduju zvucima božićnih pesama, zveckanju šampanj čaša i zvončića? Odgovor je-nažalost ne. Praznici jesu vreme odmora, darivanja i porodičnih okupljanja, ali su i vreme praznične depresije za mnoge. Praznična depresija nije zasebna dijagnostička kategorija i kao takva ne postoji u Međunarodnoj klasifikaciji mentalnih oboljenja, ali je svakako prepoznata kao sezonska afektivna reakcija koja nastaje u ovo doba godine.

Zašto se javlja? Nekoliko je razloga. Kraj kalendarske godine je uvek i vreme sumiranja i pogleda u nazad. Vrlo često ne budemo zadovoljni onim što smo postigli ili što nam se desilo u prethodnom periodu. Osećamo se neuspešno, neadekvatno, niskog samopouzdanja, kao osoba koja ne ostvaruje ciljeve i ne postiže uspehe. Zbog nekih loših događaja osećamo se kao osoba koja nema sreće, kao neko ko lošije prolazi nego drugi. Takođe, kraj godine je često i period kada se pojačano u mislima susrećemo sa fenomenom sve bržeg protoka vremena i prolaznosti života. U takvim situacijama može lako da se aktivira strah od smrti ili od gubitka voljenih osoba.

Praznici su vreme kada se porodice okupljaju. Navedeno može biti okidač mnogih potisnutih konflikata i nesporazuma, naročito u porodicama koje su disfunkcionalne ili one koje ne komuniciraju adekvatno o svojim problemima i razmiricama. Povećani finansijski troškovi u vezi sa praznicima, veći obim kućnih poslova i priprema ili praznična putovanja takođe mogu biti okidači za porodične konflikte. Pojačano konzumiranje alkohola svakako može doprineti porodičnim svađama.

Okupljanja drugih pojačavaju osećanja usamljenosti kod osoba koje su nekoga izgubile, imale su u prethodnoj godini traumu smrti bliske osobe ili prekid bračne odnosno emotivne veze, kao i kod onih koji su i inače usamljeni i introvertni. Osećanja usamljenosti, izolovanosti, nerazumevanja ili odbacivanja od strane okoline se tada dodatno pojačavaju i vode do depresije, melanholije, duboke tuge, beznađa, otuđenosti, pa i do suicidalnih misli. Introverti se ne nameću drugima svojim prisustvom, niti iniciraju druženja, u skladu sa svojom prirodom, te će dane praznika radije provesti sami, nego sebe dovesti u potencijalno socijalno nelagodnu situaciju. Posebno ranjiva kategorija su svakako i stara lica, kao i roditelji ”praznog gnezda” čija su deca otišla i zasnovala svoje porodice ili žive veoma daleko. Nažalost, dok boluju, okruženi su prizorima srećnih porodica sa TV reklama i stranica društvenih mreža, čime se osećanje dubole tuge dodatno pojačava. Osećaju se dodatno neadaptirani na društvo i kao “osobe sa greškom”, koje ne samo da niko ne voli, nego sigurno je da ljubavi nisu ni vredne. Osećaju se kao osobe čiji život nema smisla, kao one koje drugima kvare raspoloženje i nisu poželjno društvo. Preispituju se, tragaju za greškama u njima samima, a anksiozna osećanja krivice se dodatno aktualizuju.

Navedeni se krug začaranih, disfunkcionalnih misli i uverenja još kako može prekinuti, a praznična depresija uspešno prevenirati.

Kao prvo, svima je već odavno jasno da “život nije Instagram”, niti je šljašteća televizijska reklama. Takvi sadržaji kreirani su sa ciljem da stvore lažnu sliku ili da nas navedu da konzumiramo neki proizvod i uslugu. Retke su porodice i životi u kojima je sve savršeno kao što se prikazuje. Nikada nemojte smetnuti sa uma da je sve navedeno provučeno kroz mnoge filtere i da uglavnom značajno odudara od realnosti.

Ukoliko ste skloni prazničnoj depresiji, pokušajte pažljivim planiranjem slobodnih dana da ih iskoristite u aktivnostima koje će vam prijati. Isplanirajte filmove i serije koje ćete gledati, unapred iznajmite knjigu iz biblioteke koju već toliko dugo želite da pročitate, a ne stižete od obaveza, obavezno jedan deo dana provedite na svežem vazduhu u žustrijoj šetnji koja će vam okrepiti misli i doneti zdraviji san. Posvetite se sebi i pokušajte da sebi ugodite. Kuvajte omiljena jela, pripremite toplu kupku, udomite napuštenu životinju, ukoliko nemate kućnog ljubimca. Sami sebi budite dobro i ugodno društvo. Nemojte se po svaku cenu prisiljavati da budete sa osobama koje vam ne odgovaraju, koje vas na bilo koji način uznemiravaju ili čine da se osećate loše, samo da ne biste bili sami. Svoja osećanja izrazite kroz suze, razgovor sa nekim ili pisanje, nemojte ih potiskivati. Družite se na društvenim mrežama, ukoliko vam prijaju.

Razgovorom sa samim sobom racionalizujte novogodišnju atmosferu. Da li su ovi dani zaista tako “čarobni i posebni” ili su samo brojevi na kalendaru, baš kao i svaki drugi? Da li smo dužni da tih dana, kao po komandi, budemo veseli i živahni ili je sasvim u redu da budemo autentični, svoji, pa makar i tužni i potišteni? Da li smo zbog toga manje vredni? Odgovor je svakako-ne. Brojne su tehnike pomoći i samopomoći, a vi izaberite one koje su vam se do sada pokazale kao delotvorne. Ne nasedajte na imperative novogodišnje radosti po svaku cenu, ukoliko vam je neprijatna i mučna.

Međutim ukoliko su depresivne tegobe veoma intenzivne, ukoliko osećate duboko beznađe, imate sucidalne misli, loše spavate, nemate apetit i veoma ste bezvoljni, obratite se neizostavno za stručnu pomoć. U Poliklinici “Cardios” možete zakazati pregled kod našeg psihijatra koji će vam stručnim savetima pomoći da prevaziđete eventualnu prazničnu depresiju i olakšate njene tegobe.

Violeta Pivnički
psiholog