Svima nam se tokom života desilo da se povredimo ili posečemo, naročito u doba kada smo bili mlađi i živahniji. Tom prilikom je na mestu povrede došlo do krvarenja koje je bilo neznatno i kratkotrajno. Ubrzo se na tom mestu stvorio krvni ugrušak, potom kroz nekoliko dana krasta, a zatim je i ona nestala. Ovaj proces koji je na prvi pogled svakodnevan i sasvim običan još jedan je od dokaza savršenosti funkcionisanja našeg organizma. Premda je došlo do povrede zida krvnih sudova, mi nismo iskrvarili, stvoren je “čep”, krvni ugrušak koji je sprečio dalje oticanje krvi, a u obrnutom smeru je onemogućio prodiranje bakterija kroz mesto povrede i naš organizam ni čim nije bio životno ugrožen. Međutim, šta se dešava kada se krvni ugrušci stvaraju unutar krvnih sudova?

Kada se unutar krvnih sudova formiraju jedan ili više krvnih ugrušaka koji onemogućavaju slobodan protok krvi, delimičan ili potpun, nastaje stanje koje se u medicini naziva tromboza. Formacija koja se tom prilikom stvara naziva se tromb. Trombovi dovode do začepljenja krvnih sudova i time dovode organizam u zdravstveno veoma rizično, pa i fatalno stanje.

Postoje dve osnovne vrste tromboze – venska i arterijska. Venske tromboze događaju se uglavnom u dubokim venama i sprečavaju odvođenje krvi ka plućima i srcu. Jedan od oblika venske tromboze je i tromboembolija pluća, koja se dešava kada krvni ugrušak zapuši krvne sudove pluća i koja je veoma opasna po život pacijenta. Arterijske tromboze, kao što im i sam naziv ukazuje, sprečavaju normalan protok krvi u arterijama. Najčešće posledice stvaranje tromba u arterijama su infarkt srca, moždani udar, kao i gangrena.

Trombofilija je stanje koje predstavlja pojačano zgrušavanje krvi kod pojedinih osoba i koje može, a ne mora, da dovede do tromboze. Ukoliko se vodi uredan i zdrav život i uzima terapija uz redovne kontrole, pacijenti nemaju nikakvih zdravstvenih problema. Trombofilija može biti nasledna, ali i stečena. Takođe je česta za vreme trudnoće, jer se tokom drugog stanja dešava čitav niz promena i fizioloških procesa koji mogu da dovedu do pojačanog zgrušavanja krvi. Ukoliko se ovakvo stanje ne prati redovno, može da dovede do komplikacija u trudnoći kao što su preeklampsija, spontani pobačaj i prevremeni porođaj.

Faktori rizika koji mogu da dovedu do tromboze su: genetski faktori, starije životno doba, pušenje, gojaznost, povećan nivo holesterola i šećera u krvi, trudnoća, porođaj, nedavne hirurške intervencije, upotreba kontraceptivnih pilula kod žena starijih od 30 godina, nedovoljno kretanje, maligna oboljenja, srčana oboljenja, oboljenja pluća i drugi.

Znaci koji mogu da ukažu na pojavu trombova u arterijama i venama mogu biti veoma suptilni, ali i krajnje intenzivni i alarmantni: bol u grudima, otežano disanje, poremećaj vida, nesvestice, poremećaj govora, slabost ili pareze ruku i nogu, ubrzan puls, izuzetno jake glavobolje, intenzivan bol u stomaku, oticanje nogu, bolovi i grčevi u nogama, modra koža, toplina kože na nogama i sl. Kako su neki od navedenih simptoma veoma ozbiljni, izuzetno je važno da se ukoliko ih osetite neizostavno obratite službi hitne medicinske pomoći, s obzirom da mogu ugroziti život i okončati smrću.

Tromboza se dijagnostikuje analizama krvi, odnosno ispitivanjem D dimera, kao i uz pomoć aparata kao što su kolor dopler, skener i magnetna rezonanca. Lečenje tromboze vrši se pomoću antikoagulanasa (tzv.”razređivača krvi”), trombolitika, a kada je neophodno i hirurškim intervencijama putem kojih se krvni ugrušak fizički uklanja iz krvnog suda.

Kao i kod svih drugih oboljenja, ukoliko želimo da sprečimo gore opisana stanja ili spadamo u neke od  navedenih rizičnih grupa, posebnu pažnju moramo posvetiti prevenciji, odnosno urednim stilovima života, ishrani i kretanju, redovnim preventivnim i kontrolnim pregledima, kao i disciplinovanom uzimanju propisane terapije.

Violeta Pivnički