Ako je tajna zdrave kose pripadnice britanske kraljevske porodice u dobroj hidrataciji, ko smo mi, obični smrtnici, da dovodimo u pitanje njen značaj? Šalu na stranu, kako ulazimo u letnji period koji sobom nosi visoke temperature vazduha, potrebno je da se podsetimo koliki je značaj pravilnog unosa vode za opšte zdravlje.

Voda čini 70% planete na kojoj živimo i koja se upravo iz tog razloga često naziva i “Plavom planetom”. Takođe, voda čini i do 75% našeg organizma nalazeći se u svakoj ćeliji, tkivu i organu. Kod dece taj procenat je još veći, dok je kod gojaznih osoba smanjen. Navedeno već dovoljno govori o tome koliko je važna za sve fiziološke procese organizma. Čovek bez hrane može da preživi dugo, nekoliko nedelja, ali bez vode svega nekoliko dana.

Uloga vode u našem organizmu je ogromna. Ona ima najvažniju ulogu u svim njegovim procesima. Reguliše telesnu temperaturu, prenosi kiseonik i hranjive materije kao što su vitamini, minerali i sl, omogućava varenje hrane, podmazuje zglobove, “čistač” je organizma, jer omogućava izbacivanje toksina, osnovni je sastojak telesnih tečnosti kao što su krv, pljuvačka i suze, omogućava dobar tonus kože, omogućava normalno funkcionisanje nervnog sistema, pomaže organima za izlučivanje i brojne druge funkcije. Voda u organizam ulazi uzimanjem tečnosti i hranom, a izbacuje se urinom, znojenjem i putem stolice. Ljudski organizam nema sposobnost zadržavanja vode, kao što je to slučaj sa mastima, te je potrebno stalno nadoknađivati izgubljenu količinu.

Ukoliko ne unosimo dovoljno vode, naš organizam će nam to brojnim signalima dati do znanja. Potrebno je da ga pomno osluškujemo. Stanje u kome organizam trpi jer nema dovoljnu količinu vode naziva se dehidracija. Ona može biti blaga, preko umerene do jake, koja nažalost može da završi fatalno. Simptomi dehridracije su jaka žeđ, suva i lepljiva usta, obložen jezik, vrtoglavica, glavobolja, osećanje dezorijentisanosti i “moždane magle”, otežan govor, konfuzija, bolovi u mišićima, trnjenje ruku i nogu, grčevi, pad krvnog pritiska, poremećaj rada srca, izostanak mokrenja i drugi. Primećujete da simptomi postaju sve dramatičniji, što je stanje disbalansa vode u organizmu duže i intenzivnije. Nije retkost da se ovakvi simptomi završe komatoznim stanjem i smrću.

Do dehidracije organizma dolazi kada se ne unosi dovoljno tečnosti, ali i u nekim stanjima kao što su povraćanje, dijareja, uzimanje diuretika, učestalo mokrenje, kod povećane telesne temperature pri virusnim i bekrijskim infekcijama u kojima dolazi do prekomernog znojenja, prilikom napornih fizičkih aktivnosti i treninga, kada su spoljne temperature veoma visoke, kod stanja dijabetesa, kao i u starom životnom dobu kada se osećaj žeđi često poremeti. U navedenim situacijama organizam ne samo da nema dovoljno vode, nego gubi i elektrolite. Organizam mora nadoknaditi vodu i soli natrijuma i kalcijuma da bi ponovo uspostavio balans fizioloških procesa.

Važno je napomenuti da voda ulazi u organizam ne samo putem pijenja ove dragocene tečnosti u njenom čistom obliku, nego i putem hrane. Poznato je da neke namirnice kao što su lubenica i krastavac u sebi sadrže i do 90% vode. Međutim, svaka hrana, čak i ona koja nam izgleda najsuvlja, u sebi sadrži hemijsko jedinjenje vodu. Tokom dana vodu unosimo i putem čajeva i kafe, mada je kod njih potrebno biti oprezan sa količinom jer su diuretici, potom supa, čorbi, voćnih sokova, jogurta i sl. Prednost uvek treba dati čistoj vodi, jer sve ostalo sadrži šećer ili veštačke zaslađivače. Da li ćete uzimati flaširanu ili vodu sa česme, izbor je na vama, dovoljno je da je ona bakteriološki ispravna za ljudsku upotrebu.

Savremeni trendovi življenja, fitnesa i estetike stavljaju hidrataciju u prvi plan, kao osnov zdravog i mladolikog izgleda, te kao glavnog pomagača u gubljenju telesne težine. Međutim, briga o hidrataciji ne sme da bude stvar pomodarstva, već nasušna zdravstvena potreba. Postoje brojni tekstovi i dileme koja je to dnevna količina vode koju je potrebno uneti u organizam. Najčešća cifra koja se pojavljuje je 2 litre za odraslu ženu i 2,5 litre za odraslog muškarca. Međutim, ne bismo se trebali držati striktno navedenog jer, kao što smo naveli, kolika je količina vode potrebna zavisi od trenutnog stanja organizma, bolesti, telesne i spoljašnje temperature, kao i vrste i nivoa intenziteta fizičke aktivnosti. Osećanje žeđi ne bi smelo da nam bude signal da pijemo vodu, jer kada se žeđ oseti, organizam se već nalazi u stanju blage dehidriranosti. Osluškujmo svoj organizam i uzimajmo vodu ravnomerno tokom celog dana, a kada smo bolesni, u značajno većim količinama, kako bi toksini što pre i bezbolnije izašli iz našeg organizma. Kod dece je potreban naročit oprez, jer su značajno aktivnija, sa još nedovoljno izgrađenim sistemom termoregulacije, a prilikom infekcija odreaguju mnogo višim telesnim temperaturama i povraćanjem.

Disbalans vode u organizmu može da se ogleda i u hiperhidrataciji-kada se uzima prevelika količina vode ili ona ne može da se izlučuje zbog patoloških stanja. Hiperhidratacija takođe može da završi fatalno. Ni u kom slučaju dakle ne treba naglo uzimati vodu ukoliko je došlo do dehidracije, nego postepeno, kašiku po kašiku na svakih nekoliko minuta. Tečnost i elektroliti se mogu nadoknaditi i posebnim praškovima-rastvorima za rehidrataciju koji se u apotekama nalaze u slobodnoj prodaji. U stanjima intenzivnije dehidracije potrebno je obratiti se stručnim licima u medicinskim ustanovama da bi se manjak nadoknadio infuzijom.

Letnji period je pred nama i svedoci smo da su temperature iz godine u godinu, zbog globalnog zagrevanja, sve više. Posebno je važno voditi računa o redovnoj hidrataciji i sa sobom nositi flašicu vode ukoliko boravimo napolju u najtoplijim delovima dana, a ukoliko vas je ovaj članak podstaknuo da ustanete i popijete čašu vode, učinili ste još jedan ispravan korak u dobrom odnosu prema sopstvenom zdravlju.

Violeta Pivnički, psiholog