Kada se treba obratiti endokrinologu?

Šta je endokrini sistem?

Endokrinolog Dr Vukovic Blaženko - Cardios Novi SadEndokrini sistem čine žlezde sa unutrašnjim lučenjem. Kada kažemo unutrašnje lučenje, mislimo da luče svoje hormone direktno u krvotok. Hormoni su po svom sastavu hemijske supstance koje se luče sporo i imaju svoje oscilacije. Lučenje može biti normalno, ali i umanjeno ili povišeno, što dovodi do različitih simptoma i oboljenja. Endokrine žlezde su takođe, pored nervnog sistema, organska osnova našeg psihičkog života, tako da se njihovo funkcionisanje odražava na psihičke procese kao što su učenje, koncentracija, pamćenje i raspoloženje. Lekar specijalista koji se bavi oboljenjima ovog sistema je endokrinolog, subspecijalista interne medicine, a u nastavku teksta pročitajte kada treba da mu se obratimo.

Vrste endokrinih žlezda

Hipofiza, smeštena u mozgu, najvažnija je među endokrinim žlezdama, jer reguliše rad svih ostalih, tako da je svojevrsna „menadžerka“ endokrinog sistema. Osim toga, luči hormon rasta. Umanjeno lučenje dovodi do patuljastog rasta, a povišeno do gigantizma i akromegalije koja se prepoznaje po grubim crtama lica, uvećanim šakama i stopalima, uvećanim usnama, jeziku i nosu, kao i po preteranim rastu donje vilice (prognatizam).

Nadbubrežne žlezde, kao što samo ime ukazuje, nalaze se iznad bubrega i sastoje se iz kore i srži. Svaki deo luči svoje hormone. Kora luči hormone koji regulišu promet minerala i vode, što je neophodno za vitalno održanje. Takođe luči kortizol, tzv. „hormon stresa“ koji se aktivira u stresnim situacijama i pre svega ima zaštitnu funkciju jer mobiliše naše snage odbrane, ali usled hroničnog pojačanog lučenja dovodi do psihosomatskih oboljenja.  Poremećaji u lučenju kortizola oslabljuju imuni sistem, uzrokuju bolesti srca i povišeni krvni pritisak,  dovode do povećanja nivoa šećera u krvi, izazivaju digestivne tegobe, kao i nervne tegobe, anksioznost, depresiju i glavobolju.

Polne žlezde (gonade) luče hormone koji utiču na pojavu primarnih i sekundarnih polnih karakteristika. Primarne se ispoljavaju po samom rođenju, te tako razlikujemo dečake i devojčice, dok se sekundarne pojavljuju usled pojačanog lučenja polnih hormona u adolescenciji. Muški hormon je testosteron, dok su ženski estrogen i progesteron, mada kod svake jedinke postoje obe vrste hormona. Poremećaji u njihovom lučenju dovode do nekih oboljenja i promena u polnom ponašanju. Muški i ženski hipogonadizam (sniženo lučenje) dovode do izostajanja sekundarnih polnih karakteristika i poremećaja reproduktivnog zdravlja. Poslednjih decenija se takođe registruje povećana incidenca policističnih jajnika kod devojaka i žena. Ovaj homonalni poremećaj pogađa 5 do 20% žena reproduktivne dobi. U njegovoj osnovi je hiperandrogenizam, odnosno previsoki nivo muških polnih hormona kod žena koji dovodi do poremećaja ovulacije, neredovnog ciklusa, pojačane maljavosti i izraženih akni na licu, dekolteu i leđima. Navedeni simptomi su veoma neugodni i utiču na samopouzdanje, naročito kod mladih devojaka. Stoga, pre nego što zbog problema sa aknama krenete na skupe kozmetičke tretmane ili da koristite kreme i serume koje preporučuju influenserke sa društvenih mreža, obratite se endokrinologu koji će proveriti nivo hormona i uputiti vas na ultrazvučni pregled jajnika, a zatim odrediti odgovarajuću terapiju koja će lečiti uzrok, a ne simptome.

Najčešći poremećaji endokrinog sistema su poremećaji štitne žlezde i dijabetes.

Štitna žlezda je oblika leptira, nalazi se u prednjem delu vrata, a luči nekoliko hormona koji se zajednički nazivaju tiroksini. Najjednostavnije rečeno, njihovo lučenje utiče na metabolizam, iz čega uviđamo koliki je značaj zdravlja ove žlezde. Pojačano lučenje, hipertireoidizam dovodi do Bazedovljeve bolesti koja se ogleda u stalnom uzbuđenju i preteranom aktivitetu, nesanici, uznemirenosti, drhtanju, gubitku telesne težine i uvećanju očne jabučice, tzv. egzoftamlusu ili pežorativno-buljavosti. Smanjeno lučenje u detinjstvu izaziva nizak rast i smetnje u intelektualnom  razvoju. Umanjeno lučenje, hipotireoidizam, takođe dovodi do Hašimoto sindroma. Oboljenje u poslednje vreme kao da dobija epidemijske razmere. Bolest se 15 puta češće javlja kod žena, a simptomi su pospanost, bezvoljnost, lako umaranje, depresija, hronična iscrpljenost, povećanje telesne težine i poremećaj menstrualnog ciklusa kod žena. O Hašimoto sindromu pisali smo već ranije na našem blogu, te vas pozivamo da se podrobnije upoznate na sledećem linku https://www.cardiosnovisad.rs/hasimoto-bolest-stitne-zlezde/.

Dijabetes je po svim statističkim pokazateljima Svetske zdravstvene organizacije, najrasprostranjenije oboljenje u svetu koje je u i dalje u porastu. Nastaje usled umanjenog nivoa hormona insulina koga luči pankreas, a koji dovodo do hiperglikemije, odnosno trajnog povišenog nivoa glukoze u krvi. Postoji nekoliko tipova dijabetesa, a osnovni simptomi su pojačana žeđ i učestalo mokrenje,  intenzivni i iznenadni gubitak telesne težine, nagla osećanja gladi i žudnja za slatkim, sporo zarastanje rana, česta gljivična oboljenja i dr. Dijabetes je hronično oboljenje sa kojim  se živi, neizlečiv je, ali se uz odgovarajuću terapiju i uredne i disciplinovane stilove života drži pod kontrolom. O šećernoj bolesti smo takođe pisali na blogu  https://www.cardiosnovisad.rs/secerna-bolest-simptomi-dijagnoza-i-lecenje/.

Kako izgleda pregled kod endokrinologa?

U Poliklinici „Cardios“ bavimo se dijagnostikovanjem i lečenjem svih endokrinoloških poremećaja. Prvi pregled otpočeće podrobnim razgovorom putem koga će naši lekari doći do svih relevantnih anamnestičkih podataka o vama i članovima porodice, o vašim oboljenjima i lekovima koje trenutno uzimate. Zatim će uslediti  fizikalni pregled, a potom upućivanje na ultrazvučnu dijagnostiku, CT ili magnetnu rezonancu, kao i merenje nivoa hormona iz krvi. Nakon dobijanja svih rezultata,  endokrinolog će odrediti terapiju i doneti zajedno sa vama strategije budućeg lečenja.

Ukoliko ste kod sebe prepoznali neke od simptoma koje smo istakli, očekujemo vas u Poliklinici „Cardios“ na stručnom i detaljnom endokrinološkom pregledu.

 

V. Pivnički