Svakog 14. novembra širom sveta se obeležava Međunarodni dan borbe protiv šećerne bolesti. Datum je izabran u čast ser Frederika Bantinga koji je rođen baš tog dana, a koji je zajedno sa Čarlsom Bestom otkrio insulin još davne 1922. godine. Simbol borbe protiv ove bolesti je plavi krug i često ga viđamo kao logo mnogih udruženja i zdravstvenih organizacija koji se bave dijabetesom.

Šećerna bolest je jedna od najrasprostranjenijih hroničnih nezaraznih bolesti u svetu i nažalost je u stalnom porastu. Ovaj poremećaj metabolizma karakteriše hiperglikemija, odnosno trajno povišen nivo glukoze u krvi, a nastaje zbog smanjenog izlučivanja hormona insulina ili njegovog umanjenog biološkog dejstva, odnosno kombinacijom ta dva faktora. Navedeno ometa normalnu fiziološku razmenu ugljenih hidrata, masti i belančevina u organizmu što dovodi do tipičnih tegoba, a tokom vremena oštećuje krvne sudove, srce, nerve i vitalne organe. Dijabetes je stoga sistemska bolest, jer nepovoljno utiče na ceo organizam, a ukoliko se adekvatno ne leči postaje “tihi ubica”.

Postoje tri vrste dijabetesa:

1. Dijabetes tipa 1 koji se javlja kod mladih osoba, te se naziva još i juvenilni dijabetes. Javlja se između 11. i 13. godine života, sa povećanjem lučenja polnih hormona i hormona rasta. U njegovoj osnovi se nalazi autoimuni proces koji dovodi do oštećenja ćelija pankreasa, što vodi do odsustva insulina i hiperglikemije. Stoga je neophodno redovno uzimanje insulina, pa se ovaj tip dijabetesa naziva još i insulin-zavisni.

2. Dijabetes tipa 2 je najčešći oblik dijabetesa i obično počinje u starijem životnom dobu (premda poslednjih godina dolazi do sve ranijeg javljanja ovog tipa dijabetesa) i pacijenti često nisu godinama svesni da imaju ovu vrstu endokrinološkog poremećaja. Pankreas proizvodi nedovoljne količine insulina i ćelije organizma ne dobijaju dovoljne količine glukoze za proizvodnju energije. Kontroliše se izmenjenim režimom ishrane, uzimanjem insulina i antidijabetika.

3. Gestacioni dijabetes je treći tip dijabetesa koji se javlja u trudnoći i nastaje usled hormonskih promena drugog stanja koje dovode do rezistencije na insulin. Javlja se kod 5% trudnica, što ukazuje na važnost urednog vođenja i kontrolisanja svake trudnoće i praćenja nivoa šećera u krvi.

Osnovni simptomi šećerne bolesti su učestalo mokrenje i intenzivna žeđ. Navedena dva simptoma su povezana i način su da organizam sam pokuša da reguliše šećer – bubrezi rade pojačano da bi oslobodili višak glukoze, a intenzivna žeđ upućuje na pojačanu potrebu organizma za tečnošću. Ostali pokazatelji su iznenadni i nagli gubitak telesne težine, prekomerna glad, iznenadne potrebe za slatkom hranom, česte mučnine, sporo zarastanje rana, pojava gljivičnih oboljenja, česte vaginalne gljivične infekcije kod žena, promene na koži, zamor, nervoza, razdražljivost, hronični umor, zamućenost vida, utrnutost ruku i nogu, kao i “žmarci” u rukama i nogama.

Dijagnozu dijabetesa postavlja lekar specijalista endokrinologije nakon standardnih laboratorijskih testova, odnosno merenjem nivoa glukoze u krvi pacijenta po utvrđenoj proceduri. Ukoliko se dijabetes ustanovi, određuje se terapija, propisuje dijetetski režim, a pacijent obučava pravilnim tehnikama samomerenja šećera u krvi i poređenja svojih rezultata sa poželjnim vrednostima glukoze u krvi pre doručka, ručka, večere i pre polaska na spavanje. Dijabetes jeste hronično oboljenje i pratilac je obolelog do kraja života, ali uz redovno praćenje, uzimanje terapije, pravilnu ishranu i fizičku aktivnost osobe obolele od šećerne bolesti žive potpuno kvalitetnim životom.

Dijabetes je bolest savremenog doba. Poslednjih godina broj obolelih u svetu se približava cifri od 500 miliona. Može se prevenirati zdravim stilovima života, u prvom redu zdravom ishranom. Ishrana bogata tzv. “brzim šećerima” koji se nalaze u slatkišima, brzoj, “uličnoj” hrani, grickalicama, pecivima i sokovima, zatim u belom brašnu i krompiru, dovodi do naglih skokova šećera u krvi. Pankreas tada kontinuirano prozvodi velike količine insulina, vremenom se iscrpljuje, ćelije prestaju da reaguju na njega, odnosno postaju otporne, insulin-rezistentne, što je uvod u šećernu bolest. Ishrana treba da bude balansirana, te da se sastoji od celovite, a ne hrane zasićene industrijskim šećerima. Osim ishrane, redovna fizička aktivnost takođe doprinosi regulaciji nivoa glukoze, te se pacijentima srednjeg i starijeg životnog doba preporučuju šetnja, plivanje i vožnja biciklom.

Dijabetes je metaboličko oboljenje koje godinama može da bude pritajeno u našem organizmu, jer šećerna bolest ne boli, ali i te kako ugrožava! Zbog toga se ključ u borbi protiv nje nalazi u prevenciji i edukaciji, zdravim stilovima života i odlasku lekaru ukoliko kod sebe primetite neke od navedenih simptoma.

Violeta Pivnički