Pedijatar je čuo šum, ultrazvuk je pokazao „rupicu na srcu“, a na nalazu stoje tri slova: VSD. Većina roditelja tog dana otvori forume i traži tuđa iskustva. Ovde je ono što forumi ne mogu da ponude: šta znače veličina i položaj defekta, kakvi su izgledi da se zatvori sam i kako izgledaju kontrole.
Ukratko:
VSD je otvor na mišićnoj pregradi koja razdvaja levu i desnu komoru srca. To je najčešća od svih urođenih srčanih mana kod dece.
U levoj komori je pritisak viši, pa deo krvi već bogate kiseonikom prelazi na desnu stranu i ponovo odlazi u pluća. Beba nije plava, ali srce i pluća rade više.
VSD se najčešće otkrije po šumu. U prvim danima života šum se često ne čuje, jer je pritisak u plućima novorođenčeta još visok i kroz otvor prolazi malo krvi. Kako lekar razlikuje ovakav šum od bezazlenog opisuje tekst šum na srcu kod dece.
Veličina VSD-a određuje da li će beba imati tegobe i da li će lečenje biti potrebno. Kardiolog je ne procenjuje samo u milimetrima, već u odnosu na veličinu srca i po tome koliko krvi prolazi kroz otvor.
| Veličina | Šta se dešava u srcu | Kako izgleda beba | Uobičajen pristup |
|---|---|---|---|
| Mali | Prolazi malo krvi, srce nije opterećeno | Glasan šum, uredno jede i napreduje | Samo praćenje |
| Srednji | Umeren višak krvi u plućima | Moguće zamaranje pri hranjenju | Češće kontrole, ponekad lekovi |
| Veliki | Veliki višak krvi i povišen pritisak u plućima | Ubrzano disanje, znojenje, slabo napredovanje | Lekovi, pojačana ishrana, planiranje zatvaranja |
Podjednako je važan položaj. Defekti u mišićnom delu pregrade imaju najbolje izglede da se zatvore sami. Perimembranozni defekti, ispod aortnog zalistka, takođe se mogu smanjiti, ali se kod njih prati i sam zalistak. Defekti u ulaznom ili izlaznom delu pregrade po pravilu se ne zatvaraju spontano.
Da, veliki broj malih VSD-ova se smanji ili potpuno zatvori sam, najčešće u prvim godinama života. To važi pre svega za male mišićne defekte, a u nešto manjoj meri i za perimembranozne.
Niko ne može unapred obećati da će se defekt vašeg deteta zatvoriti, niti kada. Dobra vest je da mali VSD koji ostane otvoren najčešće ne pravi probleme ni kasnije: dete raste, igra se i trenira kao vršnjaci, uz povremene kontrole. Veliki defekti se spontano zatvaraju retko, pa se na to ne čeka ako beba ne napreduje.
Praćenje VSD-a čine kontrolni pregledi kod dečijeg kardiologa: klinički pregled, merenje težine, EKG i ultrazvuk srca. Kako da pripremite bebu piše u tekstu ultrazvuk srca kod beba i dece.
Ritam kontrola je individualan. Kod srednjih i velikih defekata prve kontrole su gušće, jer se tokom prvih nedelja i meseci pritisak u plućima spušta i tek tada se vidi pravo opterećenje. Kod malog defekta i bebe koja lepo napreduje razmaci se brzo produžavaju.
Kardiolog svaki put gleda da li se otvor smanjuje, da li su leve srčane šupljine proširene, koliki je pritisak u plućima i da li aortni zalistak dobro zatvara.
Hranjenje je za bebu najveći fizički napor, pa se opterećenje srca tu prvo vidi:
Ako ništa od ovoga ne primećujete i težina ide uredno, to je najbolji znak da srce dobro podnosi defekt.
ODMAH pozovite hitnu pomoć (194):
Pregled u narednih nekoliko dana:
Redovna kontrola:
Lečenje VSD-a zavisi od veličine defekta i od toga kako ga beba podnosi: mali defekti se samo prate, a veliki se zatvaraju.
Bebama kojima defekt opterećuje srce uvode se lekovi koji smanjuju višak tečnosti i rasterećuju srce. Jednako je važna ishrana: kaloričniji i češći obroci. Lekove i doze određuje isključivo kardiolog koji vodi dete.
Ako beba uprkos tome ne napreduje, ako pritisak u plućima ostaje povišen ili se srce širi, defekt se zatvara. Standard je operacija, a pojedini defekti mogu se zatvoriti i kateterom. Ove intervencije se ne rade u Poliklinici Cardios, već u tercijarnim centrima u Beogradu. U Cardiosu se rade dijagnostika, praćenje do intervencije i kontrole posle nje.
Posle uspešnog zatvaranja većina dece živi bez ograničenja, o čemu govori tekst život sa urođenom srčanom manom.
Roditelji traže „VSD kod beba iskustva“ da čuju kako su drugi prošli. Ali tuđa beba ima drugačiji defekt od vaše. Umesto prepričanih priča, ovde su pitanja koja dečiji kardiolog najčešće čuje u ordinaciji i odgovori koje na njih daje.
„Da li sam nešto pogrešila u trudnoći?“ Gotovo nikada. Kod ogromne većine beba uzrok se ne pronađe i VSD nije posledica nečega što ste radili ili propustili.
„Šum je glasniji nego prošli put. Da li je gore?“ Najčešće nije. Što je otvor manji, krv kroz njega prolazi brže i šum je glasniji. Šum koji jača može značiti da se defekt smanjuje.
„Smem li da je pustim da plače?“ Bebu sa malim VSD-om negujete kao svaku drugu. Plač, kupanje, šetnje i igra nisu opasni.
„Neke bebe su operisane sa tri meseca, a neke nikada. Šta čeka nas?“ Obe priče su tačne, jer govore o različitim defektima. Mali mišićni i veliki izlazni VSD imaju isto ime, a različit tok. Pitajte kardiologa kog je tipa i veličine defekt vašeg deteta.
„Da li treba antibiotik pre zubara?“ Pitajte svog kardiologa. Prema važećim smernicama zaštita od endokarditisa preporučuje se samo užim grupama pacijenata, a odluka zavisi od tipa mane i lečenja. Za svu decu važi: redovno pranje zuba i kontrole kod stomatologa.
„Hoće li moći da trenira?“ Deca sa malim ili uspešno zatvorenim VSD-om po pravilu se bave sportom bez ograničenja. Procenu daje kardiolog, o čemu govori tekst šum na srcu i sport kod dece.
Da, bebe sa VSD-om se po pravilu vakcinišu po redovnom kalendaru, jer im je zaštita od infekcija posebno važna. Sama mana nije razlog za odlaganje vakcina. Izuzetak može biti period oko operacije, kada raspored određuje tim koji leči dete. O dodatnoj zaštiti u sezoni respiratornih virusa pitajte svog kardiologa.
Ritam kontrola zavisi od veličine defekta i uzrasta deteta i određuje ga kardiolog. Kod većih defekata prve kontrole su česte, jer se opterećenje srca menja u prvim mesecima. Kod malog defekta i bebe koja uredno napreduje razmaci se postepeno produžavaju.
Najviše spontanih zatvaranja dešava se u prvim godinama života, ali se mali defekti mogu zatvoriti i kasnije u detinjstvu. Što je dete starije, verovatnoća je manja. To nije razlog za brigu: mali VSD koji ostane otvoren obično ne opterećuje srce i traži samo povremene kontrole.
VSD u većini slučajeva nije nasledan u užem smislu i javlja se kod beba bez porodične istorije. Ako roditelj, brat ili sestra imaju urođenu srčanu manu, verovatnoća je nešto veća nego inače, ali i dalje mala. Tada se preporučuju ciljani ultrazvuk srca ploda i pregled bebe posle rođenja.
VSD je otvor između komora, a ASD između pretkomora. Zbog višeg pritiska u komorama VSD daje glasniji šum i, kada je veliki, tegobe već u prvim mesecima. ASD je tiši i često se otkrije tek u predškolskom ili školskom uzrastu. Više u tekstu ASD kod dece.
Ako je vašoj bebi otkriven šum ili imate dijagnozu VSD-a koju treba pratiti, kardiološki pregled dece možete obaviti u Poliklinici Cardios, Mikole Kočiša 4, Novi Sad. Pregled traje u proseku 20-30 minuta i bezbolan je, a cena je 6.500 RSD. Termin zakažite online ili pozivom na 065/27 000 31, od ponedeljka do petka 8:00-20:00 i subotom 8:00-14:00.
Stručno pregledao: dr Miroslav Elek, specijalista pedijatrije i subspecijalista kardiologije, član Evropskog udruženja dečjih kardiologa (AEPC), Poliklinika Cardios Novi Sad
Sadržaj je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled lekara.
Developed by PanMax Solutions d.o.o. Novi Sad.
