Angina pektoris

Bolest srca od koje godišnje oboli 23.000 građana Srbije, mahom oni koji rade stresan posao

Angina pektorisBolesti srca vodeći su uzrok smrti u Srbiji, a među njima najčešća je angina pektoris, od koje prema procenama kardiologa godišnje oboli oko 23.000 ljudi.

Radi se o kardiovaskularnom oboljenju koje nastaje kada je potreba srca za krvlju veća od mogućnosti njegovog snabdevanja. Zbog poremećaja cirkulacije u srce ne dospeva dovoljno kiseonika, što može dovesti i do infarkta.

 

Stres glavni okidač?

Kao i kod drugih srčanih obolenja, stres igra veliku ulogu, pa su ovoj bolesti podložniji oni koji se bave stresnijim zanimanjima kao što su menadžeri, profesionalni vozači, vatrogasci, policajci i novinari. Internista Nikola Agbaba, vlasnik Poliklinike “Cardios”, ističe da angina pektoris ne bira ni pol, ni godine.

“Ne obolevaju baš jako mlade osobe , ali se angina pektoris javlja već nakon 30. Godine, što jeste dosta rano. Oboljevaju i muškarci i žene, različitih starosnih grupa, žene mahom posle menopauze, a muškarci od 40. do 60. godine. Kada je kilaža u pitanju, oboljevaju i debeli i mršavi ljudi, no svakako su angini pektoris skloniji oni koji su gojazni”, kaže za 021 dr Agbaba.

Dodaje da genetika igra važnu ulogu u pojavi ove bolesti, ali da na prvom mestu sve zavisi od stila života.

“U najvećem broju slučajeva, čak 90 odsto, anginu pektoris uzrokuje ateroskleroza, koja dovodi do sužavanja koronarnih arterija i smanjuje protok krvi u delovima srca. Naravno, u znatno manjem broju slučajeva uzrok angine pektoris mogu biti i druge bolesti kao što su razne kardiomiopatije, arterijska hipertenzija, hipertireoza, anemija…”, navodi dr Agbaba.

 

Preventiva srce čuva

Bolesti srca su vodeće nezarazne bolesti na našim prostorima kao i u svim zemljama tranzicije. Naime, dok su kardiovaskularne bolesti u padu u zapadnoj Evropi i SAD zbog efikasnih mera prevencije i čitavog niza prodora u dijagnostici i lečenju u poslednje tri decenije, u nerazvijenim, siromašnim i zemljama u tranziciji, pad nije zabeležen jer se manje ulaže u preventivu, slabije je razvijen zdravstveni sistem i prisutni su brojni faktora rizika kojima su bolesnici u Srbiji izloženi.

“Svuda gde tranzicija nikad nije završena, gde su materijalni i socijalni uslovi lošiji, uglavnom se dešavaju problemi sa aterosklerozom i ona postaje sve ozbiljnija, čime se stvara dalja osnova za anginu pektoris”, navodi internista i vlasnik Poliklinike “Cardios”.

 

Simptomi i kako anginu pektoris razlikovati od drugih bolesti

Najčešći simptomi angine pektoris su bol u grudima u vidu stezanja, pritiska, žarenja, osećaja težine u grudima. Karakterteristično je da se bol širi u vrat, vilicu, ramena, sa unutrašnje strane ruku, u leđa, stomak i traje od jedan do deset minuta. Ova bol je praćen malaksalošću, hladnim znojem, gušenjem, ubrzanim lupanjem srca, a veoma je karakterističan i jak strah.

Ipak, bol u grudima mogu da izazovu I neke druge bolesti da, ističe dr Agbaba, navodeći primer upale srčane kese (perikarditisa), upale srčanog mišića (miokarditisa), spazma i refluks jednjaka (gerb), hijatusne hernije, čira na dvanaestopalačnom crevu, kamena u žučnoj kesi… sve su to oboljenja sa sličnim simptomima, zbog čega postoji čitav niz dijagnostičkih metoda kako bi se sa sigurnošću utvrdilo da se radi baš o angini pektoris.

Kao i za druge bolesti srca, faktori rizika su povišen krvni pritisak, šećer, pušenje, povišene masnoće u krvi, gojaznost, nekretanje. Ukoliko pozitivno utičemo na bilo koji od ovih faktora, to bi već trebalo da spreči ili makar zaustavi ovo oboljenje. Ako ni to ne pomaže, onda se moraju koristiti lekovi. Ali čak i ako se proces ateroskleroze pojavi, on se urednim načinom života može zaustaviti, a angina pektoris se godinama može držati pod kontrolom bez nekih daljih intervencija”, objašnjava dr Agbaba za 021.

 

Recept za lečenje angine pektoris?

“Postoji konzervativni način lečenja koji podrazumeva da osoba vodi računa o ishrani, dovoljno spava, što manje se nervira, fizički je aktivna, izbegava nikotin, a uz sve to se mogu primeniti i različite vrste lekova u različitoj kombinaciji. Ovaj način lečenja može smanjiti tegobe, zaustaviti proces ateroskleroze i osigurati da osoba koja ima anginu pektoris ima tegobe retko, možda jednom u tri, šest meseci ili godinu dana”, kaže dr Agbaba.

Međutim, kako dalje kaže, ukoliko se uprkos mirovanju i urednom životu i dalje javljaju tegobe, onda je neophodno primeniti agresivnije i invazivnije metode lečenja, koje podrazumevaju ispitivanje koronarnih krvnih sudova pomoću specijalnih katetera, balona kojima se širi krvni sud na mestu gde je sužen, ili da se ugrade stentovi.

“Ukoliko ni stentovima ne možemo da rešimo problem, onda na scenu stupa kardiovaskularna hirurgija i ugrađuju se bajpasovi. U tom slučaju operacija je jedino rešenje”, zaključuje dr Nikola Agbaba.

Pravovremena dijagnostika je od izuzetnog značaja, pa bi pregled kod specijaliste trebalo zakazati čak i ako  se javljaju samo pojedini simptomi.

 

U saradnji sa portalom www.021.rs

Developed by PanMax Solutions d.o.o. Novi Sad