Dan prevremeno rođene dece

Na prvi pogled ljubičasta mašna može da asocira na nešto veoma nežno i delikatno, međutim ako znamo da je upravo ona simbol prevremeno rođenih beba, shvatićemo koliko snage u sebi nosi, jer su u pitanju najmlađi, ali najsnažniji životni borci. Svakog 17. novembra u svetu se obeležava Dan prevremeno rođenih beba sa ciljem podizanja svesti o rizicima preranih porođaja i potencijalnih problema koje sobom nose.

Uobičajeno, trudnoća kod žene traje 40 gestacijskih nedelja. Svaka beba koja se rodi nakon 37.nedelje je rođena “u terminu”. Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije, ako se beba rodi pre 37. nedelje i sa porođajnom težinom manjom od 2500 grama, smatra se prevremeno rođenom. Praksa pokazuje da je donja granica za preživljavanje deteta rođenje u 24. nedelji trudnoće i to uz intenzivnu medicinsku negu. Statistike ukazuju da se na svakih deset porođaja desi jedan prevremeni, kako u svetu, tako i kod nas, te da se ova statistika ne menja već decenijama, uprkos razvoju medicinske nauke i prenatalne dijagnostike. Prevremeno rođenje je, nažalost, vodeći uzrok smrtnosti novorođenčadi.

Postoji nekoliko uzroka koji mogu dovesti do porođaja pre termina. U prvom redu je to starost trudnice, odnosno trudnice koje su suviše mlade (ispod 18), kao i starije prvorotke (iznad 35 godina) su u većem riziku. Takođe, ukoliko je neka od prethodnih trudnoća okončana prevremenim porođajem, veća je šansa da i naredne tako završe. Poželjno je da razmak između dve trudnoće bude optimalan, jer ako je manji od 18 meseci naredna trudnoća sobom nosi povećan rizik od prevremenog porođaja. Određena oboljenja trudnica takođe mogu da ga izazovu: trudnički dijabetes, povišeni krvni pritisak, vaginalne i urinarne infekcije, anomalije posteljice i grlića materice, kao i prethodna hronična oboljenja. Nezdravi stil života koji podrazumeva zloupotrebu alkohola i psihoaktivnih supstanci, kao i prekomerno pušenje takođe dovode do prevremenog porođaja. Neuhranjenost ili s druge strane, izrazita gojaznost, dodatno povećavaju rizik. Izloženost hroničnom stresu ili akutna, intenzivna trauma takođe mogu da izazovu prevremeno rođenje deteta. Statistike pokazuju da višeplodna trudnoća, kao i trudnoće nastala veštačkom oplodnjom takođe češće mogu da okončaju prevremenim porođajem. Rizik je nešto veći ukoliko je plod muškog pola.

Kada se desi prevremeni porođaj, po pravilu roditelji dožive veoma intenzivan stres i negativna osećanja, u prvom redu strah za život bebe, zabrinutost, osećanje krivice i preispitivanje šta je do njega dovelo. Kada tome pridodamo “hormonalnu buru” koja se dešava u organizmu svake porodilje, moramo imati na umu sa kakvim se fizičkim i psihološkim izazovima suočava mlada majka i ako smo u mogućnosti, pružimo porodici našu punu podršku.

Beba rođena pre termina zahteva posebnu, inenzivnu neonatalnu negu. Ona se odvaja od majke i smešta u inkubator gde joj se pomno prate vitalni parametri. Jedan od najvećih problema kod prevremenorođenčadi je nedovoljno razvijen sistem za termoregulaciju, koža im je suviše tanka i postoji rizik od podhlađivanja, što se reguliše smeštanjem u inkubatore u kojima je temperatura optimalna i stabilna. Drugi krupan problem su teškoće disanja, jer pluća i mišići još uvek nisu dovoljno sazreli da bi mogla disati samostalno. Beba se u tim slučajevima priključuje na aparat za pomoć pri disanju, a ponekad se uključuju i lekovi koji potpomažu sazrevanje pluća.  Ponekad može da dođe i do apnee, odnosno potpunog prestanka disanja, te je stoga neophodan stalan monitoring opšteg stanja bebe. Jedna od čestih komplikacija je i prematurna retinopatija, odnosno poremećaj vida koji nastaje kao posledica neprirodnog rasta krvnih sudova u mrežnjači oka i ukoliko se ne sanira laserskim putem može da dovede do trajne slabovidosti ili slepila. Prevremeno rođene bebe takođe imaju veći rizik od moždanih krvarenja, infekcija, kao i prolongirane novorođenačke žutice. Česti su i problemi sa ishranom, zbog nedovoljne zrelosti, mlitavosti i nerazvijenosti mišića, tako da se prvih dana hrane davanjem nutrijenata venski, a zatim se uvodi majčino mleko. Iskustva pokazuju da što ranije beba počne da se hrani makar minimalnim količinama majčinog mleka, postoji veća šansa za brže i potpuno sazrevanje.

U većini slučajeva deca koja su prevremeno rođena pre ili kasnije u svom razvoju dostignu vršnjake. Međutim, u malom broju slučajeva može da se desi da razviju određena neurološka ili kardiovaskularna oboljenja, kao i kašnjenja u motoričkom, kognitivnom i govorno-jezičkom razvoju.

Zbog toga je veoma važno faktore rizika koji bi mogli dovesti do prevremenog porođaja svesti na najmanju moguću meru. Pre svega zdravim stilovima života trudnice, redovnim kontrolisanjem trudnoće, uzimanjem propisane terapije i adekvatnim planiranjem porodice. Ukoliko do prevremenog rođenja ipak dođe, nakon početnog šoka i brige, potrebno je nakon otpuštanja sa odeljenja neonatologije i dolaska kući usmeriti svu svoju pažnju na kvalitetnu negu bebe, kao i redovno kontrolisanje u pedijatrijskim savetovalištima i na specijalističkim pregledima. Razvoj deteta je neophodno kontinuiurano stimulisati i pomno ga pratiti po svim aspektima, a ukoliko je potrebno obratiti se stručnim licima za razvojne tretmane. I nikada ne treba smetnuti s uma da su prevremeno rođene bebe samo na prvi pogled krhke, a u stvari su veliki borci i u svojim sićušnim telima nose ogromnu životnu snagu. Nauka i roditelji im samo pomažu da je u pravoj meri ispolje.

 

Violeta Pivnički, dipl. psiholog

Developed by PanMax Solutions d.o.o. Novi Sad