Ne postoji verovatno nijedna osoba na svetu koja nije poslednjih godina naučila značenje reči “pandemija”, zahvaljujući korona virusu. Sa njim svakodnevno živimo, oko nas je, ali se život vratio u normalnije tokove. Međutim, postoji višedecenijska pandemija koja je mnogo tiša, nije toliko uzdrmala svet i zbog koje nismo zatvarani u karantin. U pitanju je epidemija gojaznosti. Podaci Svetske zdravstvene organizacije o porastu broja gojaznih osoba iz godine u godinu su sve više zabrinjavajući. U odnosu na period od pre pedesetak godina, broj gojaznih žena se udvostručio, a muškaraca utrostručio. U svetu je taj broj odavno nadmašio broj neuhranjenh. Srbija po ovim upozoravajućim pokazateljima ne zaostaje za svetom.

Prema definiciji, gojaznost je povećanje telesne težine za 10% i više u odnosu na idealnu, odnosno kada BMI (Index telesne mase, Body Mass Index) prelazi 30kg/m2.

Gojaznost je složen i višestruki fenomen. Na porast ovog hroničnog oboljenja je svakako uticao savremeni način života koji podrazumeva nezdravu, industrijsku ili brzu hranu punu loših masti i ugljenih hidrata, potom sedeći način života i rada, manjak kretanja, povećan stres svakodnevice i loš san. Savremeni čovek sve manje ima vremena da se kreće pešice i da sprema hranu kod kuće. Takođe, otuđenje i usamljenost savremenog života često dovode do toga da se naše autentične emocije i psihička stanja “gutaju” i zatrpavaju velikim količinama hrane koja donosi kratkotrajno zadovoljstvo, skok tzv. “hormona sreće” dopamina, serotonina i oksitocina, ali nažalost i zavisnost i gojenje.

Gojaznost nije samo estetski fenomen. Pre svega je ozbiljan zdravstveni problem koji utiče na ceo organizam. Značajno je povećan rizik od srčanog i moždanog udara, dijabetesa, hipertenzije, bolesti žuči, astme i mnogih drugih. Dodatna nevolja je u tome što ove bolesti ne nastaju naglo kao posledica prekomerne telesne težine, neko postepeno i tinjajuće, tako da se obolela osoba javi lekaru najčešće tek kada se ispolje simptomi i bolna stanja.

Na gojaznost utiče i nasledni faktor, međutim i tu treba pažljivo razlučiti šta je zaista nasleđeno, a šta su pogrešne prehrambene navike porodice koje su duboko ukorenjene.

Međutim, šta ako se zdravo hranite, dovoljno se krećete, odmarate, redovno trenirate i nemate u porodici gojazne pretke? Da li postoje i neki drugi uzročni faktori prekomerne telesne težine? Odgovor je – da i krije se u endokrinološkim poremećajima.

Iz ugla endokrinologa, gojaznost može nastati kao posledica poremećaja funkcionisanja žlezda, u prvom redu štitne žlezde, pankresa, hipofize, nadbubrežne i polnih žlezda. Hormoni štitne žlezde utiču na stanje celog organizma. Usporeni rad štitnjače, odnosno hipotireoza može biti razlog povećanja telesne težine. Ukoliko osim porasta broja kilograma kod sebe primetite česti umor, pospanost, lako zamaranje, bolove u nogama, osećaj tromosti i otečenosti, suvu kožu, opadanje kose,  nervozu… vreme je da posetite endokrinologa i da prekontrolišete status tiroidne žlezde.

Poremećaji u radu nadbubrežne žlezde, odnosno prekomerno oslobađanje hormona kortizola, koji je ujedno i tzv. “hormon stresa” jer se u stresnim situacijama pojačano luči, takođe dovode do gojaznosti. Višak kortizola dovodi i do izmena u psihičkom statusu obolelog, kožnih promena, kao i do bolesti poznate pod nazivom Kušingov sindrom.

Poremećaj u funkcionisanju pankresa, odnosno smanjeno lučenje hormona insulina ili umanjene njegovog biološkog dejstva, dovode do dijabetesa koji je složeno, hronično sistemsko i ni malo bezazleno oboljenje. Pacijenti oboleli od dijabetesa znaju koliko su važne redovne kontrole kod endokrinologa, uzimanje terapije, zdrava ishrana i fizička aktivnost.

Disbalansi u lučenju polnih žlezda, testosterona, odnosno estrogena i progesterona kod žena, takođe se mogu ogledati u povećanju telesne težine i gojaznosti. Testosteron je hormon koji utiče na sagorevanje masti i jačanje kostiju i mišića. U manjim količinama ga imaju i žene. Ukoliko se poremeti njegovo lučenje, poremeti se i metabolizam masti što dovodi do povećanja telesne težine. Estrogen i progesteron su ženski hormoni koji su u zdravom stanju u ravnoteži, međutim kada dođe do njihovog disbalansa ili na primer u menopauzi, kada nivo estrogena s godinama opada, može da dođe do prekomernog povećanja telesne težine i gojaznosti.

Sve su ovo više nego dovoljni i opravdani razlozi da se javite na preventivni endokrinološki pregled, a naročito ukoliko ste kod sebe primetili povećanje telesne mase koje ne možete dovesti u vezu sa nezdravim stilovima života. Zakažite već danas pregled kod našeg endokrinologa u Poliklinici “Cardios”.

Violeta Pivnički