Kako izgleda pregled kod kardiologa

Ključni zaključci

• Pregled kod kardiologa je kombinacija razgovora, pregleda i ciljanih testova (po potrebi), a ne “jedan univerzalni paket” za sve.
• Najčešće se procenjuju simptomi, krvni pritisak, srčani ritam i funkcija srca, a zatim se bira sledeći korak (npr. Holter, ultrazvuk, test opterećenja).
• EKG je brz i bezbolan test električne aktivnosti srca, dok ultrazvuk srca “prikazuje” strukturu i protok krvi kroz srce.
• Kod akutnog bola u grudima, iznenadnog gušenja ili nesvestice ne čeka se pregled — potrebna je hitna procena.
• Rezultati se uvek tumače u kontekstu (simptomi + rizik + nalazi), zato je razgovor sa kardiologom ključan.

Ako prvi put idete kod kardiologa, normalno je da imate pitanja: da li će pregled boleti, da li ćete morati da “radite sve”, koliko traje, da li treba da budete na prazan stomak i šta uopšte znači nalaz koji dobijete. Mnogi dolaze tek kada se pojave bol u grudima, kratak dah, preskakanje srca ili povišen pritisak, ali pregled kod kardiologa može biti i preventivan — posebno ako imate više faktora rizika ili porodičnu anamnezu.

Dobra vest je da je većina kardioloških pregleda neinvazivna i jasna: prvo razgovor i klinički pregled, a zatim testovi koji imaju smisla baš za vaše tegobe i rizik. Cilj nije da se “traži problem po svaku cenu”, već da se pronađe objašnjenje simptoma, proceni rizik i napravi realan plan daljih koraka i praćenja.

Ovaj tekst je informativan i ne zamenjuje pregled.

Šta je pregled kod kardiologa?

Pregled kod kardiologa je specijalistička procena srca i krvnih sudova, zasnovana na:

• razgovoru (simptomi, navike, terapija, porodična anamneza),
• kliničkom pregledu (pritisak, puls, slušanje srca i pluća),
• i odabiru testova koji dopunjuju sliku (npr. EKG, Holter, ultrazvuk srca, test opterećenja).

Najčešće se sve započinje kroz uslugu kardiologija u okviru Cardios poliklinike.

• Internističkog pregleda: internista sagledava širu sliku (više organa i sistema), dok kardiolog ciljano procenjuje srce, ritam i kardiovaskularni rizik. U praksi se ova dva pristupa dopunjuju, posebno kod pacijenata sa više hroničnih stanja.
• Hitne procene u urgentnom centru: kod akutnog bola u grudima ili sumnje na infarkt fokus je na brzoj proceni rizika i lečenju, uz EKG i laboratoriju (npr. troponin), prema protokolima za akutni bol u grudima.
• Sistematskog pregleda: sistematski pregled je širi i često preventivan, dok kardiološki pregled može biti i preventivan i “problem-orijentisan” (npr. zbog palpitacija ili gušenja). U Cardiosu su dostupni i sistematski pregled i individualni sistematski pregledi kao okvir za ranu procenu rizika.
   

Zašto je važno i šta nam govori?

Kardiološki pregled ima klinički smisao jer pomaže da se razdvoje tri ključne situacije:

• Da li su simptomi verovatno srčanog porekla (ili je verovatniji drugi uzrok)?
• Da li postoji znak strukturnog problema (srčani mišić, zalisci, srčane šupljine)?
• Da li postoji rizik od komplikacija (npr. infarkt, srčana slabost, moždani udar, ozbiljne aritmije)?

U praksi, kardiolog “traži” obrasce: kako i kada se simptomi javljaju, da li se uklapaju u anginu, srčanu slabost ili aritmiju, i koji je najracionalniji sledeći test. Ideja nije da se uradi što više testova, već da se urade oni koji menjaju odluku i plan.

Takođe, pregled je važan i kada nemate simptome, ali imate rizik: povišen pritisak, masnoće, šećer, pušenje, višak kilograma ili porodičnu anamnezu. Smernice za prevenciju naglašavaju da je kontrola faktora rizika osnova dugoročnog smanjenja kardiovaskularnog rizika.

Kada se preporučuje (indikacije)

Bol, pritisak ili pečenje u grudima

Ako osećate pritisak, stezanje, “težinu” ili pečenje u grudima, naročito pri naporu ili stresu, potrebno je da se proceni da li postoji srčani uzrok. Važno je znati da pacijenti često ne opisuju “oštar bol”, već osećaj pritiska ili težine koji se može širiti u ruku, vrat, vilicu ili gornji deo stomaka.

Ako je bol jak, nov, traje dugo, javlja se u mirovanju ili je praćen gušenjem, hladnim znojem, mučninom ili nesvesticom — to se tretira kao hitno stanje i ne čeka se ambulantni pregled.

Kratak dah, zamaranje i pad kondicije

Kratak dah koji se pogoršava, zamor pri aktivnostima koje su ranije bile lake, ili gušenje pri ležanju mogu ukazati na srčanu slabost, bolest zalistaka ili druge kardiovaskularne uzroke. Tada je često koristan ultrazvuk srca (ehokardiogram) da se proceni struktura i funkcija srca.

U složenijim slučajevima, kardiolog može preporučiti i ekspertni ehokardiogram ili napredniju procenu funkcije miokarda kroz strain analizu srca, kada je to klinički opravdano.

Preskakanje, ubrzan ili nepravilan rad srca (palpitacije)

Palpitacije su čest razlog dolaska. Nekada su bezazlene, ali kada su praćene vrtoglavicom, slabosti, gušenjem ili bolom u grudima, važno je registrovati ritam. Zato se često radi 24h Holter EKG — prenosni uređaj koji beleži srčani ritam obično 1–2 dana i pomaže da se otkriju aritmije koje “promaknu” običnom EKG-u.

Nesvestica ili “zamračenje” pred očima

Nesvestica ima mnogo uzroka, ali ako se desila naglo, bez jasnog okidača, tokom napora ili uz palpitacije, kardiološka procena je važna zbog mogućeg rizika od aritmije. U tim situacijama lekar bira kombinaciju EKG-a, Holtera i ultrazvuka, a po potrebi i dodatne testove, u skladu sa kliničkom slikom.

Povišen krvni pritisak ili velike oscilacije tokom dana

Hipertenzija često ne “boli”, ali dugoročno opterećuje srce i krvne sudove. Kada postoji sumnja na “pritisak samo u ordinaciji” ili kada se vrednosti kod kuće i u ordinaciji razlikuju, koristi se merenje van ordinacije. ESC smernice detaljno opisuju kućno merenje i značaj out-of-office pristupa.

U Cardios poliklinici se, po indikaciji, radi Holter arterijskog krvnog pritiska (24h praćenje pritiska) da bi se dobila realnija slika proseka i dnevno-noćnih promena.

Povišen holesterol, dijabetes i porodična anamneza

Ako imate povišen LDL holesterol, dijabetes ili više faktora rizika, pregled kod kardiologa može pomoći da se proceni ukupni rizik i napravi plan praćenja i prevencije. Evropske smernice za prevenciju i ažurirane preporuke za dislipidemije naglašavaju procenu ukupnog rizika i ciljane intervencije (životne navike + terapija po proceni lekara).

Ako je potrebno šire sagledavanje metabolizma (npr. štitna žlezda, dijabetes), prirodan nastavak je i konsultacija iz endokrinologije ili interne medicine, u zavisnosti od potrebe.

Kontrola poznate srčane bolesti ili praćenje terapije

Kod već dijagnostikovanih stanja (npr. aritmije, srčana slabost, bolesti zalistaka), pregled služi za praćenje simptoma, procenu funkcije srca i prilagođavanje plana praćenja. Ehokardiogram i EKG/monitoring ritma su osnovni alati u praćenju mnogih srčanih stanja.

Pregled pre operacije ili procena sposobnosti za napor

Kada je potrebna procena rizika pre hirurških zahvata ili jasna procena “da li je srce spremno”, kardiolog može dati operativno kardiološko mišljenje i predložiti dodatnu dijagnostiku ako je opravdana.

Simptomi i znaci zbog kojih ljudi najčešće traže pregled

Najčešći “okidači” su:

• Bol ili nelagodnost u grudima (posebno pri naporu).
• Kratak dah, zamor, pad kondicije.
• Preskakanje, ubrzan ili nepravilan puls.
• Nesvestica ili osećaj da ćete se onesvestiti.
• Dugotrajno povišen pritisak ili “skokovi” pritiska.

Važno je da simptome ne posmatrate izolovano. Na primer, kratak dah može biti i plućni problem, a preskoci mogu biti posledica stresa, kofeina ili nedostatka sna — ali to se zaključuje tek nakon pregleda i osnovne procene.

Crvene zastavice (hitno):

• Jak, nov ili dugotrajan bol/pritisak u grudima, posebno u mirovanju.
• Iznenadan, jak kratak dah u mirovanju ili gušenje.
• Nesvestica, naročito uz povredu ili tokom napora.
• Neurološki simptomi (smetnje govora, slabost jedne strane tela, nagle smetnje vida).

Kada se ne preporučuje ili zahteva oprez

Pregled kod kardiologa se gotovo uvek može uraditi bezbedno, ali postoji nekoliko situacija kada pristup treba prilagoditi.

Prvo, kod akutnih simptoma (jaka bol u grudima, iznenadno gušenje, sumnja na infarkt ili moždani udar) ne planira se ambulantna dijagnostika, već hitna procena. Smernice za bol u grudima naglašavaju potrebu za brzom procenom i trijažom kod akutnih tegoba.

Drugo, ne rade se svi testovi “iz rutine”. Test opterećenja, na primer, nije dobar prvi korak ako su simptomi nestabilni ili ako postoji sumnja na akutni događaj. Kardiolog bira test prema pitanju na koje treba odgovoriti: ritam (EKG/Holter), struktura (echo), tolerancija napora (ergometrija/stres eho), pritisak (ABPM/Holter pritiska).

Treće, ko donosi odluku i zašto nekad biramo “drugi test”? Zato što različite metode mere različite stvari. EKG je trenutni zapis ritma, Holter snima duže, a echokardiogram prikazuje strukturu i protok — zato se testovi često kombinuju, ali samo kada postoji jasna indikacija.

Kako izgleda procedura korak po korak (šta pacijent može da očekuje)

Pre dolaska

Najvažnije je da dođete pripremljeni, ali bez stresa:

• Ponesite spisak lekova i ranije nalaze (EKG, laboratorija, otpusne liste).
• Ako merite pritisak kod kuće, ponesite beleške ili fotografije merenja. ESC smernice daju jasan okvir za kućno merenje (više dana, više merenja, pa prosek).
• Ako dolazite zbog palpitacija, zapišite kada se javljaju, koliko traju i da li su povezane sa naporom, kafom, stresom ili nespavanjem.

Praktičan savet: na dan pregleda nosite majicu koja se lako skida i izbegnite kreme/losione na koži ako očekujete EKG, jer mogu otežati prijanjanje elektroda.

Tok pregleda

Pregled najčešće kreće razgovorom: kardiolog pita šta vas muči, koliko dugo traje, šta provocira tegobe i šta ih smiruje. U tom delu su važni i detalji: porodična anamneza (infarkt, iznenadna smrt, aritmije), navike (pušenje, aktivnost), raniji nalazi i terapija.

Sledi klinički pregled: merenje pritiska, pulsa, slušanje srca i pluća, i procena otoka ili drugih znakova zadržavanja tečnosti. Kod povišenog pritiska, lekar često objašnjava da je važan obrazac kroz vreme, ne jedna vrednost, i zato se ponekad predlaže 24-časovno praćenje.

Zatim se, po potrebi, radi EKG. EKG je brz i bezbolan test koji beleži električnu aktivnost srca (ritam i frekvenciju). Tipično se postavljaju elektrode na grudni koš i ekstremitete, a test traje kratko.

Ako je potrebno, kardiolog može predložiti dodatne preglede i testove u Cardiosu, kao što su:

• ultrazvuk srca (ehokardiogram) za procenu strukture srca i protoka krvi,
   
• 24h Holter EKG za snimanje ritma tokom dana i noći,
   
• Holter arterijskog krvnog pritiska za procenu proseka i varijacija pritiska,
   
• test opterećenja (ergometrija) ili stres ehokardiografija kada se simptomi javljaju u naporu i treba proceniti odgovor srca na opterećenje.

Nakon pregleda

Na kraju pregleda dobijate objašnjenje: šta nalaz znači, šta je verovatno objašnjenje vaših tegoba i da li je potrebno nešto dodatno. Nekada je zaključak “sve izgleda uredno, pratimo i radimo prevenciju”, a nekada “potreban je Holter/ultrazvuk/test opterećenja” da bi se dobio kompletan odgovor.

Važno je da dobijete i jasne smernice: kada da se javite ranije (ako se simptomi pogoršaju), šta da pratite kod kuće (pritisak, puls, simptome) i kada je sledeća kontrola.

Priprema pacijenta (najčešće greške i saveti)

Najčešće greške su zapravo praktične:

• dolazak bez spiska terapije i ranijih nalaza,
• “preskakanje” lekova bez dogovora,
• neadekvatno merenje pritiska kod kuće (bez odmora, odmah posle kafe/cigarete),
• upotreba losiona na koži pre EKG-a.

Što ste precizniji u opisivanju simptoma i navika, to će lekar brže doći do pravog plana.

Šta poneti

• Spisak lekova i suplemenata (naziv + doza, ako znate).
• Ranije nalaze (EKG, ultrazvuk srca, laboratoriju, otpusne liste).
• Dnevnik pritiska (ako ga merite) i podatke o pulsu. ESC smernice preporučuju standardizovan pristup kućnom merenju (više dana, jutro/veče, prosek).
• Beleške o simptomima (kada, koliko, uz šta).
• Informacije o porodičnoj anamnezi (infarkt/šlog u ranijim godinama, iznenadna smrt, aritmije).

Pitanja koja vredi postaviti lekaru

• Da li su moji simptomi verovatno srčanog porekla ili treba razmotriti i druge uzroke?
• Koji test ima najviše smisla u mom slučaju (EKG, Holter, ultrazvuk, test opterećenja) i šta tačno tražimo?
• Koji su “hitni” simptomi zbog kojih treba odmah reagovati?
• Kako da pravilno merim pritisak i koliko često?
• Kada je sledeća kontrola i šta su ciljevi praćenja?

Bezbednost, nelagodnost i rizici (realno i smirujuće)

Većina testova koji se rade u kardiologiji je neinvazivna.

• EKG je brz i bezbolan; jedina “nelagodnost” može biti skidanje elektroda sa kože.
• Ehokardiogram je ultrazvučni pregled (bez zračenja) i obično ne zahteva posebnu pripremu; gel može biti hladan, a pritisak sonde blag.
• Holter EKG se generalno dobro podnosi; rizik je minimalan, najčešće blaga iritacija kože od elektroda.
• Test opterećenja (exercise ECG) radi se uz nadzor; moguće je da osetite umor, zadihanost ili simptome slične onima koje inače imate u naporu, jer se test radi upravo da bi se procenila reakcija srca u kontrolisanim uslovima.

Posebne grupe

• Stariji pacijenti: plan se prilagođava toleranciji napora i drugim bolestima; često se ide “korak po korak”.
• Trudnice: prednost imaju neinvazivne metode bez zračenja; izbor testova je individualan.
• Pacijenti sa komorbiditetima (pluća, bubrezi, endokrini poremećaji): tumačenje nalaza i plan praćenja uzimaju u obzir celu sliku.

Rezultati i nalaz – kako se tumači (bez “dijagnoze na daljinu”)

Najvažnije pravilo: nalaz bez konteksta lako zavara. I “normalan” nalaz i “odstupanje” dobijaju smisao tek uz simptome, godine, rizik i ostale parametre.

Krvni pritisak: prosek je važniji od jedne vrednosti

Kardiolog često razlikuje:

• pritisak u ordinaciji,
• kućno merenje,
• i 24-časovno merenje (ABPM).

ESC smernice daju detaljan okvir za kućna merenja (više dana, jutro/veče, prosek), jer tako dobijamo realniju sliku od jedne vrednosti “u prolazu”.

EKG: sinusni ritam, ekstrasistole, ST promene

EKG beleži električnu aktivnost srca. U nalazu se često vide izrazi:

• “sinusni ritam” (normalan ritam),
• “ekstrasistole” (preskoci),
• “promene ST-T segmenta” (koje se tumače u kontekstu simptoma).

Važno: ako simptomi dolaze i prolaze, EKG može biti uredan u trenutku snimanja. Tada se razmatra duže praćenje (Holter) ili drugi test, u zavisnosti od tegoba.

Holter EKG: povezivanje simptoma i ritma

Holter se koristi kada sumnjamo na povremene aritmije. Može pokazati, na primer, epizode ubrzanog rada srca, pauze u ritmu ili nepravilnosti poput atrijalne fibrilacije. Ako standardni Holter ne “uhvati” epizodu, ponekad se razmatra duže praćenje (event monitor), što je pristup opisan i u reputabilnim medicinskim izvorima.

Ultrazvuk srca: EF, zalisci i protok krvi

Ehokardiogram pomaže da se proceni:

• veličina i debljina srčanih zidova,
• pumpna funkcija (često se navodi ejekciona frakcija, EF),
• zalisci (da li propuštaju ili su suženi),
• protok krvi kroz srce i velike krvne sudove.

Odstupanje ne znači automatski “opasno”, ali znači da nalaz treba povezati sa simptomima i planirati praćenje ili dalju dijagnostiku.

Test opterećenja i stres ehokardiografija: šta znači “pozitivan” ili “negativan” test

Kod tegoba u naporu, test opterećenja (exercise ECG) pomaže da se proceni tolerancija napora, pojava simptoma i promene na EKG-u u naporu. Negativan test često smanjuje verovatnoću značajne ishemije, ali ne daje odgovor na svako pitanje — zato kardiolog bira metodu u skladu sa rizikom i simptomima.

Stres ehokardiografija dodaje ultrazvučnu procenu rada srčanog mišića u stresu i može biti korisna kada je potrebna detaljnija procena.

Najčešći mitovi i zablude

Mit: “Kardiolog uvek radi ultrazvuk srca.”

Ultrazvuk je čest, ali nije obavezan u svakom slučaju; radi se kada će odgovoriti na kliničko pitanje.

Mit: “EKG boli.”

EKG je bezbolan; elektrode se samo zalepe na kožu.

Mit: “Ako je EKG normalan, srce je sigurno zdravo.”

EKG je trenutni zapis; povremene aritmije ili problem u naporu mogu zahtevati Holter ili stres test.

Mit: “Moram biti na prazan stomak za svaki kardiološki pregled.”

Za većinu pregleda to nije potrebno; priprema zavisi od testa (npr. za exercise ECG se često savetuje da ne jedete težak obrok neposredno pre).

Mit: “Holter je opasan.”

Holter je dijagnostički uređaj koji samo beleži ritam; rizik je minimalan (najčešće blaga iritacija kože).

Mit: “Visok pritisak se uvek oseća.”

Hipertenzija često nema simptome; zato se meri i prati, po standardizovanom pristupu.

Mit: “Preskakanje srca je uvek opasno.”

Preskoci mogu biti benigni, ali značenje zavisi od učestalosti, simptoma i strukture srca (zato se kombinuju EKG/Holter i ultrazvuk).

Mit: “Ako sam mlad, kardiolog mi ne treba.”

I mlađi mogu imati aritmije ili nasledne rizike; simptomi u naporu i nesvestice zaslužuju procenu.

Poređenje sa srodnim metodama (kada biramo šta)

U Cardios poliklinici, ove metode su dostupne kroz usluge kao što su 24h Holter EKG, ultrazvuk srca, test opterećenja (ergometrija), stres ehokardiografija i Holter arterijskog krvnog pritiska.

Šta dalje nakon nalaza (sledeći koraci)

Najčešći “tok” nakon pregleda izgleda ovako:

• Ako su nalazi uredni i rizik nizak: dobijate preporuke za prevenciju i plan kontrole po potrebi.
• Ako postoji sumnja na aritmiju: planira se Holter ili drugo praćenje, uz procenu faktora rizika i simptoma.
• Ako postoji sumnja na strukturni problem (zalisci/mišić): radi se (ili se ponavlja) ultrazvuk srca i određuje dinamika praćenja.
• Ako su simptomi u naporu: razmatra se test opterećenja ili stres eho, u skladu sa rizikom.
• Ako je pritisak problem: dogovara se praćenje (kućno i/ili 24h), ciljevi i kontrola.

Ponekad je važno uključiti i druge specijalnosti, kada se srčani simptomi prepliću sa metabolizmom ili drugim organima (npr. endokrinologija, interna medicina).

Prevencija i navike (realni koraci)

Prevencija nije “wellness lista”, već nekoliko navika koje najviše utiču na rizik:

• Redovno merenje i kontrola krvnog pritiska (po standardizovanom pristupu).
• Kontrola masnoća i šećera u krvi, uz plan u skladu sa vašim rizikom.
• Prestanak pušenja (jedan od najvećih dobitaka za srce i krvne sudove).
• Fizička aktivnost koju možete da održite dugoročno, uz savet lekara ako imate simptome u naporu.
• San i upravljanje stresom, jer loš san i hronični stres često pogoršavaju pritisak, ritam i životne navike.

Ako vam je cilj preventivna procena rizika, posebno kada imate 30+ godina i faktore rizika, dobar okvir može biti i pregled kroz sistematski pregled ili individualne sistematske preglede.

Najčešća pitanja (FAQ)

Koliko traje pregled kod kardiologa?

Trajanje zavisi od razloga dolaska i da li se odmah rade dodatni testovi (npr. EKG, ultrazvuk). Najvažnije je da imate dovoljno vremena da objasnite simptome i dobijete jasan plan sledećih koraka.

Da li se na prvom pregledu uvek radi EKG?

Često se radi, jer je EKG osnovni i brz test ritma i električne aktivnosti srca. Ipak, odluka zavisi od simptoma i procene lekara.

Da li moram biti na prazan stomak?

Za standardni pregled i EKG uglavnom ne. Za test opterećenja se obično savetuje da ne jedete težak obrok neposredno pre, kako bi se izbegla nelagodnost u naporu.

Da li da popijem svoje redovne lekove pre pregleda?

U većini slučajeva — da, ali najvažnije je da ne prekidate terapiju na svoju ruku. Ako postoji specifična priprema za određeni test, dobićete jasne instrukcije.

Šta ako mi je pritisak visok samo u ordinaciji?

To je česta situacija. Tada pomaže kućno merenje ili 24-časovno praćenje, jer se odluke bolje donose na osnovu proseka i obrazaca.

Da li ultrazvuk srca boli i da li ima zračenja?

Ne boli i ne koristi zračenje, jer je u pitanju ultrazvučni pregled. Može biti blago neprijatan pritisak sonde, ali se generalno dobro podnosi.

Da li se ultrazvuk srca radi na svakom pregledu?

Ne mora. Radi se kada postoji indikacija (simptomi, šum, praćenje poznate bolesti, procena funkcije).

Šta je Holter EKG i da li smem da se tuširam?

Holter je prenosni uređaj koji beleži ritam obično 1–2 dana. Mnogi uređaji ne smeju da se kvase, pa se tuširanje planira prema uputstvu (nekad se dobije način da se senzori privremeno odvoje kod određenih sistema).

Šta znači “sinusni ritam” na EKG-u?

To znači da srce radi u normalnom ritmu, vođeno prirodnim pejsmejkerom (sinusnim čvorom). To je dobar znak, ali se i dalje tumači u kontekstu simptoma.

Šta znači “ekstrasistole” ili “preskoci”?

To su dodatni otkucaji. Česti su i često benigni, ali značenje zavisi od učestalosti, simptoma i toga da li postoji strukturna bolest srca (zato se ponekad radi Holter i ultrazvuk).

Šta znači “ejekciona frakcija (EF)” na ultrazvuku?

EF je procena pumpne funkcije leve komore (koliko krvi se izbaci pri jednom otkucaju). Koristan je parametar, ali nije jedini — tumači se zajedno sa simptomima i ostalim nalazima.

Kada se radi test opterećenja?

Najčešće kada se simptomi javljaju u naporu (bol u grudima, gušenje, zamor) ili kada treba proceniti toleranciju napora u kontrolisanim uslovima.

Da li pregled kod kardiologa može da “predvidi infarkt”?

Pregled može proceniti rizik (faktori rizika, simptomi, nalazi) i pomoći da se rizik smanji kroz prevenciju i ciljanu dijagnostiku. Ipak, nijedan test ne daje apsolutnu garanciju — zato se radi procena ukupne slike i plan praćenja.

Kada ne treba čekati pregled, već odmah potražiti pomoć?

Kod jakog bola u grudima, iznenadnog gušenja, nesvestice ili neuroloških simptoma treba reagovati hitno. Kod akutnog bola u grudima smernice naglašavaju brzu procenu i neodlaganje.

Zaključak

Pregled kod kardiologa je najčešće jednostavan i logičan proces: razgovor i klinički pregled, pa testovi koji dopunjuju sliku — EKG za ritam, ultrazvuk srca za strukturu i funkciju, Holter za povremene tegobe, i test opterećenja kada su simptomi vezani za napor. Većina pregleda je neinvazivna, a najveća korist dolazi kada se nalaz tumači u kontekstu vaših simptoma i faktora rizika.

Ako imate simptome kao što su bol u grudima, kratak dah, preskakanje srca ili povišen pritisak, razgovarajte sa kardiologom i dogovorite pregled kroz kardiologiju ili, ako je cilj prevencija, kroz sistematski pregled.