Letovanje bez stomačnih problema

Letovanje bez stomačnih problema

Letovanje bez stomačnih problemaLeto je konačno stiglo i predstoji vam dugoočekivani odmor. Sate i sate ste proveli istražujući destinacije i birajući najbolje mesto za odmor vaše porodice. Odvojili ste finansijska sredstva, završili sve poslovne obaveze i servisirali auto. Ukratko, preduzeli sve mere kako biste sprečili eventualne neprijatnosti na odmoru o kome sanjate cele godine. Međutim, da biste zaista bili u potpunosti spremni potrebno je pripremiti i organizam, odnosno sprečiti oboljenja koja se javljaju na putovanjima.

Najčešće zdravstvene tegobe koje se javljaju na letovanjima su stomačne tegobe. Putnička dijareja je vrsta infektivne dijareje koja se događa kada otputujemo na druga geografska područja, a posebno na mesta sa bakteriološki neispravnom vodom za piće, hranom ili vodom u kojoj se kupamo. Najčešći uzročnik ove dijareje su bakterije, među kojima prednjači ešerihija koli, kao i određeni virusi.

Simptomi putničke dijareje su učestale vodenaste stolice, mučnina, povraćanje, grčevi, nadutost i bolovi u stomaku, kao i povišena telesna temperatura. Usled dijareje i povraćanja može doći do dehidracije organizma, odnosno gubitka tečnosti i elektrolita. Putnička dijareja, uz pravilnu ishranu, lekove i rehidraciju traje do tri dana, međutim ukoliko se produži, a naročito ukoliko ne dolazi do pada telesne temperature, a bolovi u abdomenu su intenzivni, potrebno je obratiti se lekaru. Dijeta bi trebala da se bazira na uzimanju dovoljno vode, kao i mlakog čaja od nane i kamilice, potom na barenom krompiru, šargarepi i pirinču, tostu i suvim keksima. Jogurt sa probiotskim kulturama je takođe saveznik u oporavku digestivnog trakta.

Kako bi sprečili pojavu stomačnih tegoba, potrebno je preventivno delovati neposredno pred polazak na put. Svaka promena klime, vode i hrane može da dovede do stomačnih neprijatnosti i tako nam upropasti letovanje. Naročito su im sklona deca jer mnogo češće rukama dodiruju i istražuju svoju okolinu i češće ih stavljaju u usta.

Deset dana pre polaska je neophodno otpočeti sa uzimanjem probiotika. Probiotici su živi organizmi koji se odnose oralno, u obliku kapsula ili praškova, a doprinose održavanju i uspostavljanju normalne crevne flore. Probiotike najčešće čine “dobre”, odnosno korisne bakterije kao što su Lactobacilli i Bifidobacteria, kao i gljivica Saccaromyces boulardi. One otklanjaju uzročnike infekcija u crevima i pospešuju razgradnju toksina.

Probiotici nemaju neželjena dejstva. Mogu ih uzimati i trudnice, kao i deca najranijeg odojačkog uzrasta. Uzima se po jedna tableta dnevno i to najbolje u toku obroka kako bi ispoljili svoje maksimalno dejstvo. Na tržištu postoje mnogi probiotici, te se  posavetujte sa svojim apotekarom da predloži onaj koji najbolji za vašu porodicu. Osim u obliku tableta, postoji i hrana koja obiluje probiotskim kulturama. Prirodni probiotici nalaze se u jogurtu, kefiru, kiselom mleku, kiselom kupusu i krastavcima, kao i u određenim vrstama sireva. Proverite na pakovanjima navedenih proizvoda da li sadrže probiotske, odnosno aktivne kulture.

Jedna od preventivnih mera od stomačnih tegoba na letovanju je poseban oprez prilikom obroka. Najbolje je konzumirati kupovnu, flaširanu vodu, a hranu uzimati na proverenim mestima koja su higijenski čista i uredna. Suzdržite se od uzimanja “ulične hrane”, odnosno hrane sa tezgi, koliko god vam bili primamljivi mirisi  tokom večernjih šetnji. Na visokim temperaturama hrana se veoma lako kvari, tako da nikada ne možete biti sigurni koliko su namirnice sveže i na koji način se čuvaju. Naročito treba biti oprezan sa hranom koja sadrži jaja i mleko, kao i sa nedovoljno termički obrađenim mesom i ribom.

Istina je da ne možemo uvek u potpunosti predvideti i sprečiti sve neprijatnosti koje nam mogu pokvariti letovanja, ali nešto možemo preduzeti da bi nam ovogodišnji odmor bio nezaboravan. Probiotici, bakteriološki ispravna voda i hrana su saveznici  na našim putovanjima.

 

Violeta Pivnički, psiholog

Developed by PanMax Solutions d.o.o. Novi Sad