Međunarodni dan mentalnog zdravlja

Međunarodni dan mentalnog zdravlja

Međunarodni dan mentalnog zdravljaSvetska zdravstvena organizacija je još 1992. godine ustanovila 10. oktobar kao Međunarodni dan mentalnog zdravlja sa ciljem skretanja pažnje na važnost njegovog očuvanja za funkcionisanje kako pojedinca, tako i društava u celini. Svake godine ovaj dan ima određenu temu iz oblasti mentalnog zdravlja kojom se fokus stavlja na aktuelna mentalno higijenska pitanja.

Definisati mentalno zdravlje nije toliko jednostavno. Medicinski model pod mentalnim zdravljem podrazumeva prosto odsustvo mentalnih bolesti, međutim kako ni same bolesti nisu do kraja ispitane i definisane, ovakvo određenje je suviše pojednostavljeno i nedovoljno. Nekada se pod mentalnim zdravljem podrazumeva statistička „zlatna sredina“, pa je tako mentalno zdravo ono što je u datom trenutku i u datom društvu prosečno, čega ima načešće,  odnosno kako se ponaša najveći broj stanovništva. Ipak, najpribližnije određenje bi bilo da je mentalno zdrava osoba ona koja ostvaruje svoje potencijale, koja je u stalnom razvoju, zadovoljna je sobom i svojim mestom u svetu koji je okružuje i koja uspešno funkcioniše u porodici i sa bližnjima, kao i na poslu i društvu u celini.

Istraživanja pokazuju da je broj pacijenata koji se javljaju sa tegobama mentalnog zdravlja iz godine u godinu sve veći. Dva su navedena razloga te činjenice – s jedne strane se polako ruše tabui u vezi sa odlaskom psihijatru i psihologu za pomoć, a s druge strane se nalaze stres i pritisci savremenog načina života koji sve više dovode do takvih stanja. Prema učestalosti među psihičkim tegobama prednjače anksioznost i depresija. Statistički podaci pokazuju da gotovo svaka druga osoba pati od nekog oblika anksioznosti. Takođe je broj pacijenata koji svakodnevno uzimaju terapiju u vidu anksiolitika i antidepresiva u porastu.

Odnos okoline prema osobama koje imaju određene psihičke tegobe i dalje je drugačiji u odnosu na pacijente koji boluju od somatskih oboljenja. Okolina je prema pacijentima sa somatskim oboljenjima i dalje mnogo više blagonaklona, empatičnija, pokazuje mnogo više razumevanja i spremnosti da mu se pomogne i olakša. Međutim, kada je u pitanju mentalno oboljenje, pacijenti i dalje trpe manju ili veću stigmu okoline, nerazumevanje, napuštanje od strane bliskih osoba, pa sve do osude i otvorenog odbacivanja. Upravo zbog navedenog se u manje razvijenim društvima, kakvo je i naše, ljudi teže odlučuju da se jave stručnjacima za pomoć, te ili samostalno posežu za nekim vrstama nestručnih pomoći i lekova ili skliznu u bolesti zavisnosti kao što su alkoholizam, narkomanija, kockanje i sl., postaju nasilni ili suicidalni i sl. a sve navedeno kao vid bega od svojih primarnih psiholoških problema, te tako jednu tegobu kao u začaranom krugu menjaju za druge i teže.

Oko 500 miliona ljudi širom sveta živi sa nekim oblikom mentalnog oboljenja. Mentalne bolesti su vodeći uzrok lošeg zdravlja na planetarnom nivou, a prvi su uzrok samoubistva. Stručnjaci upozoravaju da je porast ovakvih tegoba sve izraženiji među mlađom populacijom. Navedeno veoma nepovoljno utiče na svakodnevni život porodica, a takođe dovodi do širih društvenih i ekonomskih problema, jer direktno smanjuje produktivnost na poslu, uzrokuje česte fluktuacije ljudskih resursa u smislu čestih odlazaka na bolovanja, smanjenu efikasnost i napuštanje posla. Zbog toga je neophodno da se ne samo lečenju, nego pre svega preventivi i edukaciji u vezi sa mentalnim zdravljem posvećuje kontinuirana pažnja.

Upravo zbog svega navedenog važno je za svakog pojedinca da pažljivo osluškuje svoj psihički aparat, svoju dušu i um, te da se obrati za stručnu pomoć ukoliko oseća bilo kakve tegobe. Moderna vremena donela su nam imperative telesne lepote i snage, ali je isto tako važno svakodnevno razvijati i osnaživati svoje mentalno zdravlje. Aktivnosti i misli koje nam prijaju, društvo dragih osoba, trenuci mira i spokoja, relaksacija, hobiji i rekreacija, odvajanje vremena samo za sebe, dobar san i ishrana su preduslovi dobrog mentalnog zdravlja. Davanje sebi dozvola da se ponekad uspori i pogreši, ne uradi sve odjednom, da se svakodnevni pritisci i poslovi ponekad odgode, a uzme zasluženi predah od svakodnevice su takođe odluke koje vode do njegovog unapređivanja. Međutim, ukoliko osetite pogoršanje kvaliteta svog psihičkog života, osećate uznemirenost, strahove, duševne patnje ili otuđenost, upadljivo menjate svoje navike i obrasce ponašanja, obratite se stručnjacima za pomoć i sledite njihove savete.

 

                                                                                               Violeta Pivnički, psiholog

Developed by PanMax Solutions d.o.o. Novi Sad