Nakon što je prohodalo i progovorilo, treći veliki razvojni zadatak koji se postavlja pred dete je kontrola fizioloških izlučivanja. Ovladavanje ovim složenim fiziološkim i psihološkim procesom u pedijatriji i dečijoj psihologiji poznato je pod nazivom „toalet trening“. Dešava se u najvećem broju slučajeva između druge i treće godine, jer je u tom periodu nervni sistem deteta dovoljno zreo da može da poveže nagon, zadržavanje i komunikaciju, a zatim i samo pražnjenje.

U najvećem broju slučajeva toalet trening prođe sasvim lako, traje određeni period, desi se nekoliko puta „fijasko“, ali uz pažljivu podršku i strpljenje roditelja i vaspitača u vrtiću, dete ubrzo ovlada ovim tehnikama. Međutim, ponekad se desi da se nevoljno pražnjenje i dalje dešava ili da se iznenada ponovo počinje javljati. Tada govorimo o enurezi i enkoprezi. Enureza predstavlja česta i ponavljena nevoljna umokravanja, dok je enkopreza  nekontrolisano pražnjenje stolice.

Osnovna podela enureze je na dnevnu i noćnu, pri čemu je noćno umokravanje dece znatno češće. Noćno umokravanje se javlja kod dece starije od 5 godina u toku sna.  Primarna enureza postoji  kada nije ni postojao prestanak umokravanja, odnosno suvi period od barem 6 meseci. Ovaj tip se češće javlja, u 85% slučajeva. Sekundarna enureza postoji kada je dete uspostavilo kontrolu bešike u periodu od 6 meseci ili duže, i onda se ponovo pojavilo umokravanje.

Enureza se mnogo češće javlja kod dečaka nego kod devojčica. Od ukupnog broja dece koje pate od enureze, čak dve trećine su dečaci.

Uzroci enureze mogu biti različiti. Nasledni faktor igra bitnu ulogu. Kod velikog broja malih pacijenata, anamnestički podaci ukazuju da su i starija braća i sestre, jedno od roditelja ili bliži srodnici patili od nevoljnog umokravanja. Svakako i određene zdravstvene tegobe dovode do enureze. U  prvom redu je  to poliruija, odnosno prekomerna proizvodnja urina koja može da nastane kao posledica dijabetesa ili poremećaja lučenja antidiuretičkih hormona u organizmu. Takođe je utvrđeno da se bešika ove dece mnogo lakše kontrahuje, kao i da je manjeg kapaciteta. Urinarne infekcije takođe mogu biti uzroci sekundarne enureze. Zbog toga je uvek veoma važno, ukoliko se vaša porodica suočava sa problemom nevoljnog umokravanja deteta, da se  prvenstveno prekontrolišu i utvrde eventualni zdravstveni razlozi.

Ukoliko se ne utvrdi postojanje zdravstvenih razloga, uzrok treba tražiti u psihološkim i porodičnim faktorima. Deca koja su izložena stresu, odrastaju u napetoj atmosferi, prisustvuju porodičnim svađama, deca kojoj se uskraćuju ljubav, podrška i pažnja, deca od kojih se previše očekuje, a ne tolerišu im se greške i spontana ispoljavanja emocija, takođe češće imaju tegobe sa enurezom. Kada tome pridodamo da se i samo dete zbog svega oseća anksiozno, postiđeno, niskog samopouzdanja i oseća krivicu, vidimo da se u tim malim glavicama dešava pravi košmar. Stoga roditelji veoma greše i udaljavaju se od rešenja ukoliko dete kažnjavaju, okrivljuju i izvrgavaju ruglu zbog onog što mu se dešava. Koliko god da je ljudski ponekad izgubiti strpljenje, važno je da roditelji stalno imaju na umu da kod deteta ne postoji svesna namera, a kažnjavanje i okrivljavanje deteta mogu dovesti do daljeg razvoja anksioznosti i neurotskih tegoba.

Lečenju enureze se prilazi sistemski. U zavisnosti od toga šta je uzrok, zavisiće i vrsta tretmana. Lečenje podrazumeva farmakoterapiju, vođenje „Dnevnika umokravanja“ koji se zasniva na pažljivom beleženju zajedno sa detetom i nagrađivanju, psihoterapiju sa detetom i porodicom, kao i primenu alarma-senzornih uređaja koji se stavljaju na pidžamu deteta koji reaguju na najmanju vlažnost, te bude dete zvukom da bi otišlo na toalet.

U svakom slučaju, problemu noćnog mokrenja kod deteta treba pristupiti roditeljski odgovorno, jer je zabluda da će ono samo od sebe spontano prestati, a može ozbiljno da naruši detetov psihički i socijalni život. Naoružati se strpljenjem i podrškom detetu, te se obratiti stručnjacima za terapiju i savete.

V. Pivnički, psiholog