Pešačenje - Nepresušni izvor zdravlja

Pešačenje – Nepresušni izvor zdravlja

Pešačenje - izvor zdravljaNe postoji prirodnije i ljudskom biću svojstvenija fizička aktivnost od hodanja. Od momenta prohodavanja, pa do duboke starosti, koračanjem prelazimo naš životni put.

Živimo u savremeno doba koje je statično. Poslovi su nam sedeći, sate provodimo uz ekrane, vozimo se automobilima i gradskim prevozom. Posledice takvog života, uz pripadajući stres modernog doba, su sve veća gojaznost stanovništva, bolesti kardiovaskularnog i respiratornog sistema, kao i mentalna oboljenja. Posebno zabrinjavajuća činjenica je da su ove negativne posledice već decenijama prisutne i među najmlađima, Prirodan, bezbedan i i veoma jeftin način prevazilaženja navedenih  nezdravih stilova života je pešačenje.

Prednosti pešačenja za fizičko zdravlje su brojne. Pre svega, redovnim pešačenjem, povećavamo našu opštu kondiciju i razvijamo naš lokomotorni sistem. Redovnim kretanjem ojačavamo kosti, mišiće i tetive i smanjujemo rizik od mogućih povreda i bolnih stanja. Ovo se pre svega odnosi na žene koje su u srednjem životnom dobu posebno sklone osteoporoznim promenama, kao i na obolele od artritisa. Hodanje je posebno korisno za cirkulaciju, regulisanje krvnog pritiska i očuvanje zdravlja kardiovaskularnog sistema. Pešačenja u prirodi, na svežem vazduhu, je takođe veoma blagotvorno za respiratorni sistem.

Redovnim pešačenjem sprečićemo ili eliminisati gojaznost. Ono pomaže u sagorevanju kalorija i gubitku masnih naslaga, a naročito ako ide u paru sa propisanim dijetetskim režimom. Gojaznim osobama se pešačenje naročito preporučuje, jer ne iziskuje veliki fizički napor prema kome često gaje izraziti otpor. Pešačenje takođe reguliše nivo insulina, te se preporučuje kao svakodnevna aktivnost i način života osobama obolelim od dijabetesa.

Redovno pešačenje pogoduje i sistemu za varenje, jer je sedeći način života, u kombinaciji sa prerađenom, brzom hranom koja obiluje “praznim kalorijama”, šećerima i nezdravim mastima, doveo do naglog porasta broja digestivnih oboljenja. Šetnja eliminiše nadutost i gasove, ubrzava naš probavni sistem i eliminiše problem zatvora. Zdrav sistem za varenje centar je našeg imuniteta.

Kolike su prednosti svakodnevnog hodanja za fizičko zdravlje, ništa manje nisu za naše mentalno zdravlje. Osobe koje odlaze u svakodnevne šetnje manje su anksiozne i depresivne. Boravak na svežem vazduhu i malo žustrije kretanje, pomažu nam u oslobađanju od stresa i tenzija. Šetnja nam održava nervni sistem, povećava nam koncentraciju i pamćenje. Osobe koje svakodnevno pešače imaju bolji i kvalitetniji san. Pešačenjem i boravkom na svežem vazduhu, odagnaćemo negativne emocije, distanciraćemo se od bučnog sveta koji nas okružuje i “bombarduje” mnoštvom brzih draži, te ćemo se posvetiti sebi, svom unutrašnjem miru ili relaksiranom traganju za rešenjem problema koji nas trenutno tište. Šetanje će nas oplemeniti, doneti spokoj i smirenost, omogućiće nam kvalitetniji kontakt sa samim sobom i sopstvenim potrebama. Zajedničko šetanje sa prijateljima obogatiće i naš društveni život, a ukoliko šetamo sa emotivnim partnerom, doprineće jačem afektivnom povezivanju.

Prednosti hodanja i šetnje za decu su ogromne. Svedoci smo da se ona sve manje kreću, da su statična i gojazna, te da nemaju dovoljno razvijenu krupnu i finu motoriku u odnosu na njihove vršnjake pre samo nekoliko generacija. Provode vreme u zatvorenim prostorima i pred ekranima, a roditelji ih dovoze i odvoze u školu i na vanškolske aktivnosti. Istraživanja pokazuju da deca sve manje hodaju i trče, te da su sklona padovima i povređivanju. Boravak na svežem vazduhu, pešačenje, prelazak preko određenih prirodnih prepreka i staza, traganje za najboljim putem da se stigne do određenog cilja… sve su to aktivnosti koje će doprineti ne samo fizičkom zdravlju deteta, nego i razvoju njegove inteligencije u globalu i u pojedinim kognitivnim funkcijama.

Prednosti pešačenja kao nepresušnog izvora zdravlja su dobro poznate. Međutim, šta je ono što nas i pored tih saznanja sprečava da mu se posvetimo? Odgovor se krije u nedostatku motivacije. Odlaganje, samozavaravanje i pravdanje nedostatkom vremena, neubedljivi su argumenti. Vreme da se posvetimo sebi i svom zdravlju je upravo sada. Pešačenje ne iziskuje posebnu opremu, niti ulaganje dodatnih novčanih sredstava. Dovoljno je da imamo udobnu obuću i da se krećemo pravilno. Pravilno hodamo kada su nam leđa ispravljena, dišemo lagano, a kretanje ruku prati kretanje nogu. Dobar način samomotivisanja je instaliranje aplikacije sa pedometrima na mobilne telefone, na kojima ćemo pratiti koliko smo koraka i kilometara prešli. Brojke na ekranu će nam pomoći da budemo zadovoljni svojim postepenim uspehom i podstaći će nas da obaramo svoje male, lične rekorde. Ne postoji jedinstveni recept za to koliko hiljada koraka je potrebno preći dnevno. Postoji neka famozna cifra od deset hiljada koraka koja se pojavljuje u raznim teskstovima na internetu, a koja u startu može da deluje nedostižno i demotivišuće, Taj broj niti je tačan, niti naučno zasnovan.

Uspostavite svoj ritam, postavite sopstveni cilj i takmičite se samim sobom. I ne zaboravite, kao što broj milijardu počinje sa jedinicom, tako i naša odluka da pešačenje uvrstimo u svoj svakodnevni život počinje prvi korakom.  

 

Violeta Pivnički, dipl.psiholog

Developed by PanMax Solutions d.o.o. Novi Sad