StrePod stresom sam

“Pod stresom sam!”

StrePod stresom samMnogo pre pandemije korona virusom svetu se prikrala, najpre tiho, a zatim sve izraženije, jedna druga pandemija koja je izazivač brojnih oboljenja. U pitanju je pandemija stresa koji je najčešći izazivač fizičkih i psihičkih bolesti savremenog čoveka.

Sama reč potiče od engleskog pojma “stress” što znači pritisak, napetost, naprezanje, stisak. Već i ovi prevodi su nam sasvim dovoljni za njegovo definisanje. Stres je prirodna reakcija organizma koja nastaje pri pokušaju da se prilagodi na neku novonastalu draž ili okolnost koju procenjuje kao opasnu. U ljudskom organizmu dolazi do veće ili manje uzbune, “pale se alarmi” prilikom susreta sa jakim, nekontrolisanim i potencijalno ugrožavajućim faktorima u spoljašnjoj sredini. Prilikom izloženosti njima, u telu se aktivira hormon stresa, kortizol, koji ima odbrambenu funkciju, jer podiže budnost, aktivira mišićnu napetost i nervni sistem da izabere brzo jednu od dve moguće reakcije: “Bori se ili beži!” (Fight or flight!). Iz navedenog vidimo da je uloga te reakcije odbrambena i pomaže u opstanku. Tako na primer, ako prelazeći ulicu sa detetom čujemo iznenadni zvuk sirene automobila, aktiviraće se niz reakcija u celom organizmu koji će nam pomoći da adekvatno odreagujemo, odnosno da se u milisekundi sklonimo od opasnosti.

Međutim, problem nastaje kada smo dugo, hronično i iscrpljujuće izloženi situacijama koje procenjujemo kao stresne i ugrožavajuće. Živeći ubrzanim stilom života koji pred nas postavlja prevelike zahteve, savremeni čovek je izložen tolikoj količini stresnih draži u porodici, na poslu, u saobraćaju, na internetu i u medijima, koliko njegovi preci možda nisu doživeli za ceo jedan život. Hormon kortizol se svakodnevno luči i dovodi do niza reakcija i promena u organizmu koje nemaju zaštitnu i odbrambenu ulogu kao u gore navedenom primeru, već naprotiv, dovode do iscrpljenosti, psihičkih i fizičkih oboljenja.

Hajde da prvo vidimo koje su sve životne situacije potencijalno stresne. Ako ih izlistamo i prisetimo ih se, veća je šansa da budemo koliko-toliko pripremljeni na njih kada nas zadese. Složićemo se da je lista okidača stresa, takozvanih stresora, individualna i subjektivna, međutim iskustvo pokazuje da se oni generalno mogu podeliti na pozitivne, negativne i univerzalne. Pozitivni, prijatni okidači stresa u venčanja, jubileji, kupovina stana ili kuće, polazak na fakultet, prelazak na novi posao, preseljenje, javni nastup, unapređenje i sl. Prvi na listi negativnih stresnih situacija je gubitak bliskog člana porodice, pre svega deteta, zatim supružnika, roditelja, potom akutne i hronične bolesti, gubitak posla ili nekretnine, raskid veze, razvod, finansijski gubici, porodični problemi, problemi sa decom i brojni drugi. Postoje i univerzalni, globalni stresori kao što su ratovi, ekonomske krize, pandemije, prirodne katastrofe kao što su zemljotres, poplave, požari i slično.

Mnoge nezdrave navike su takođe izvor stresa za naš organizam: pušenje, zloupotreba alkohola i droga, preterana konzumacija kafe, neredovan san i odmor, loša i nezdrava ishrana, preterano fizičko iscrpljivanje organizma bilo poslom, bilo sportskim aktivnostima i treningom. Nivo kortizola u krvotoku je tada konstantno povišen što dovodi do niza neželjenih efekata.

Kako će neko reagovati u navedenim situacijama zavisi od adaptibilnosti i otpornosti (rezilijentnosti) psihičkog aparata. Postoje osobe koje reaguju adekvatnije, zdravije, kao i one koje se ne uspeju prilagoditi. Osobe koje proživljavaju svoje emotivne reakcije, uporedo se adekvatno noseći sa stresnom situacijom, kao i osobe koje emocije ili potiskuju ili ih disfunkcionalno doživljavaju i ispoljavaju, te ne uspevaju da se uspešno prilagode. Hronična izloženost takvoj psihičkoj patnji zaista je ugrožavajuća za njih, te im je potrebna adekvatna i stručna podrška, uz razumevanje i podršku bliske okoline.

Učestala izloženost stresnim situacijama dovodi do niza fizičkih simptoma i oboljenja koji se ispoljavaju u vidu glavobolje, nesanice, vrtoglavice, poremećaja rada srca, neravnoteže krvnog pritiska, smetnji u disanju, poremećaja organa za varenje, osećanja konstantnog umora i iscrpljenosti i generalno pada imuniteta. Na psihičkom planu, osoba pod hroničnim stresom će biti konstantno zabrinuta, anksiozna, uplašena, sve životne situacije će percipirati kao negativne ili ugrožavajuće, osećaće se bezvoljno, melanholično, depresivno, imaće tegobe pamćenja i prisećanja, donosiće neadekvatne i pogrešne životne odluke, misliće o sebi loše, osećaće krivicu i nedostatak samopouzdanja.

Niko od nas ne može da izbegne stresne situacije, ali svako od nas može da izabere kako će na njih reagovati. Veštine prevladavanja stresa se uče i one se mogu vežbati i usavršavati. S jedne strane, možemo da reagujemo neadekvatno, bežimo iz situacija koje procenjujemo kao ugrožavajuće, sklanjamo se u sebe, skrivamo u nekontrolisanom spavanju, prejedanju ili konzumaciji psihoaktivnih supstanci, odlažemo svoje obaveze u nedogled, kriveći druge i nepreuzimajući odgovornost za svoj život i postupke.

Ili možemo da pomognemo svom organizmu u odbrani od stresnih situacija. Pre svega, zdravom percepcijom-što realnijim sagledavanjem da li smo zaista ugroženi, pritisnuti i u problemima ili smo ih predimenzionirali i nešto pogrešno protumačili. Potom  zdravom emocijom-dopuštanjem sebi da svoje emocije doživimo i preživimo, bile prijatne ili neprijatne, da prođu kroz nas, da ih osetimo i osvestimo i naposletku, dobrim ponašanjem-eliminisanjem nezdravih navika, razgovorom sa sobom i bliskima, traženjem stručne pomoći, fizičkom aktivnošću i rekreacijom, podizanjem samouverenosti i samoohrabrivanjem, meditacijom, jogom, molitvom i svim onim tehnikama samopomoći koje čine da se osećamo ohrabreno i osnaženo. Izbor je uvek na nama.

 

Violeta Pivnički, dipl. psiholog

Developed by PanMax Solutions d.o.o. Novi Sad