Šum na srcu kod dece i beba – uzroci, simptomi i lečenje

Šum na srcu kod dece spada u one medicinske pojave koje mogu zvučati zastrašujuće svakom roditelju. Ipak, činjenica je da su ovi šumovi vrlo česti kod beba i dece i najčešće nisu znak bolesti. U većini slučajeva radi se o bezazlenom fenomenu – dodatnom zvuku protoka krvi kroz srce koji dečji lekar čuje stetoskopom. Ovaj članak objašnjava šta je šum na srcu, zašto nastaje, kako da razlikujete “nevine” (fiziološke) od patoloških šumova, koje simptome treba pratiti i kada je potrebno potražiti savet lekara. Saznaćete i da li šum zahteva lečenje ili je dovoljno redovno praćenje. Napomena: sadržaj je informativnog karaktera – nije zamena za lekarski savet. Ako ste zabrinuti, najbolje je da se obratite stručnjaku (npr. pedijatru ili dečjem kardiologu).

Brzi sažetak (Key takeaways):

• Šum na srcu je dodatni zvuk protoka krvi kroz srce koji lekar čuje stetoskopom; često se otkriva na rutinskom pregledu deteta.
• Većina šumova na srcu kod dece je bezazlena (fiziološka ili “nevina”). Čak do 70–80% dece ima neki šum tokom odrastanja, a preko 90% dečjih šumova su nevini – ne ukazuju na srčanu bolest.
• Patološki šumovi su retki (manje od 1% slučajeva i obično su uzrokovani urođenom srčanom manom ili problemom sa zaliscima. Takvi šumovi često prate i drugi simptomi (otežano disanje, slab napredak, plavkasta koža/usne itd.).
• Bezazleni šum ne daje simptome i dete sa takvim šumom je zdravo. Nije potrebno lečenje – dete sme normalno da se igra i bavi sportom. Šum vremenom često nestane sam od sebe kako dete raste.
• Patološki šum zahteva dalje ispitivanje. Ako se potvrdi srčana mana, lečenje zavisi od uzroka: nekad lekovi i praćenje, a ponekad je potrebna intervencija ili operacija srca (prema savetu dečjeg kardiologa).
• Kada posetiti lekara: Ako pedijatar čuje šum i sumnja na problem, dete će uputiti kod dečjeg kardiologa. Odmah potražite stručnu pomoć ako dete sa šumom ima otežano disanje, pomodrele usne/kožu, slabo jede ili zaostaje u težini. Uvek je bolje proveriti – za zakazivanje pregleda u Novom Sadu, možete se obratiti i Poliklinici Cardios (tel. 021/27-000-31).
  

Šum na srcu kod dece: šta znači i koliko je čest

Šum na srcu predstavlja neobičan zvuk koji se čuje između normalnih otkucaja srca (“lub–dub”). Taj zvuk najčešće liči na šumenje ili svistanje koje nastaje zbog turbulentnog protoka krvi kroz srčane komore i zaliske. Lekar ga otkriva slušanjem srca deteta stetoskopom. Važno je znati da šum nije dijagnoza, već opis zvuka – on može biti potpuno normalna pojava, ali ponekad može ukazivati i na srčani problem.

Koliko su šumovi česti kod dece? Veoma su česti – velika većina dece ima neki šum na srcu u detinjstvu. Studije pokazuju da šum može čuti kod oko 70% dece predškolskog uzrasta, pa čak do 80% dece u nekom trenutku odrastanja. Drugim rečima, dvotrećinska većina dece ima “nevini” šum tokom detinjstva. U novorođenačkom uzrastu šum je nešto ređa pojava (procene su oko 5–10% beba), ali šum kod novorođenčadi zahteva veću pažnju jer češće može značiti urođenu srčanu manu.

Dobra vest je da su u najvećem broju slučajeva ovi dečji šumovi bezopasni. Preko 90% šumova koje pedijatri otkriju kod dece su tzv. fiziološki ili “innocent” šumovi, koji nisu znak bolesti srca. Takvi šumovi se javljaju u normalnom srcu zbog prolaznih promena u protoku krvi (npr. brži protok usled groznice, fizičke aktivnosti, ubrzanog rasta i sl.). Nasuprot njima, postoji mali procenat dece kod koje je šum posledica srčane mane ili oboljenja – takvi patološki šumovi su ređi i javljaju se u <1% populacije. U nastavku ćemo detaljno objasniti razliku između bezazlenog (fiziološkog) i patološkog šuma, kako bi roditelji bolje razumeli kada šum nije razlog za brigu, a kada zahteva dalje preglede.

Napomena: Šum na srcu se često otkrije slučajno tokom rutinskog pregleda. Zato je važno da deca redovno idu na preventivne sistematske preglede. Pedijatar pri svakom sistematskom pregledu dece osluškuje srce stetoskopom – to je najbolji način da se šum otkrije na vreme i proceni da li je potreban dalji tretman.

Vrste šumova na srcu kod dece (bezazleni vs patološki)

Kada lekar čuje šum kod deteta, najvažniji zadatak je da odredi da li je reč o bezazlenom (fiziološkom) ili o patološkom šumu. Ove dve kategorije razlikuju se po karakteristikama zvuka, ali ponekad i iskusnom lekaru može biti teško da ih tačno razlikuje samo slušanjem stetoskopom. U tabeli su sumirane glavne razlike:

Fiziološki (“bezazleni”) šum – normalna pojava

Fiziološki šum (poznat i kao “nevini” ili funkcionalni šum) je najčešća vrsta šuma kod dece. Dete nema nikakav problem sa srcem, već se šum javlja zbog normalnog protoka krvi kroz srce. Dečje srce pumpa krv snažno i brzo, pa se ponekad čuje “vrtloženje” krvi koje se manifestuje kao šum. Ovo može biti izraženije kada je protok krvi ubrzan – npr. kod povišene temperature, ubrzanog rada srca u naporu, stresa ili rasta. Preko dve trećine zdrave dece može imati ovakav šum u nekom periodu odrastanja.

Karakteristike bezazlenog šuma: obično se radi o tihom do umerenom šumu (gradus 1–2/6) koji se jasnije čuje u određenim položajima (npr. kada dete leži na leđima) i može varirati – postaje glasniji ako dete uznemireno plače ili ima temperaturu, a tiši u mirnom stanju. Dete nema nikakvih tegoba niti simptoma, srce mu radi normalno i nema znakova srčane mane. Pedijatar najčešće zaključuje da je reč o fiziološkom šumu na osnovu tipičnog zvuka i okolnosti.

Važno je naglasiti da dete sa fiziološkim šumom ne zahteva poseban tretman ni ograničenja. Nema potrebe za lekovima, nikakve hirurške intervencije ni zabrane sporta. Dete može slobodno da se bavi fizičkim aktivnostima. Često se roditelji brinu da li dete sme da trči i igra se – odgovor je: da, sme, jer sam šum ne ugrožava rad srca. U većini slučajeva ovaj šum će s vremenom nestati. Kako dete raste, srce i krvni sudovi se razvijaju i “nevini” šum obično iščezne do adolescencije (mada kod nekih može povremeno da se čuje i u odraslom dobu, i dalje bez posledica).

Ipak, pedijatar će nastaviti da prati dete na redovnim pregledima. Ukoliko ikada posumnja da šum postaje drugačiji ili čuje nešto neuobičajeno, uputiće dete na dodatnu dijagnostiku. Ponekad će pedijatar preporučiti konsultaciju sa dečjim kardiologom iako veruje da je šum bezazlen – čisto radi sigurnosti. Takva uputa ne znači da nešto nije u redu, već lekar želi da specijalista potvrdi da je sve u redu sa srcem. Kod beba mlađih od 6 meseci, gotovo uvek se savetuje da šum proceni dečji kardiolog. Razlog je što se šum u ranom uzrastu teže procenjuje i češće može biti znak urođene mane, pa je bolje da specijalista uradi detaljan pregled.

Patološki (organski) šum – znak srčane mane

Patološki šum je onaj koji ukazuje na nepravilnost u građi ili radu srca. Takvi šumovi su mnogo ređi (manje od 1% sve dece ima patološki šum) i najčešće su povezani sa urođenim srčanim manama (kongenitalnim defektima). Kod dece, ako je šum zaista patološki, obično postoji strukturni problem u srcu prisutan od rođenja – na primer:

• “Rupa” u srcu – defekt pregrade između komora ili pretkomora (poput atrijalnog septalnog defekta ili ventrikularnog septalnog defekta), zbog čega krv teče abnormalnim putem.
  
• Oštećen zalistak – sužen (stenoziran) ili “propušta” (regurgitacija); npr. plućna stenoza ili aortalna stenoza kod beba stvaraju karakterističan šum.
  
• Otvoreni ductus arteriosus (PDA) – krvna žila koja treba da se zatvori po rođenju ostaje otvorena, pa krv nenormalno cirkuliše između aorte i plućne arterije.
  
• Drugi ređi uzroci: abnormalan položaj krvnih sudova (Fallot tetralogija, anomalna plućna vena), hipertrofična kardiomiopatija, itd.
  

Patološki šum može nastati i usled stečenih oboljenja srca, ali kod dece je to ređe. Primeri su teške infekcije koje oštete zaliske (npr. infektivni endokarditis), ili reumatska groznica kao komplikacija streptokokne angine (danas retka).

Kako prepoznati patološki šum? Ovi šumovi su obično glasniji (gradus ≥ 3/6) i duže traju tokom srčanog ciklusa. Često se čuje specifičan dodatni zvuk – klik ili vibracija u srcu. Ne menjaju se bitno sa promenom položaja deteta (za razliku od fizioloških). Neki patološki šumovi se čuju u neobičnim mestima – npr. šum određenih defekata može se čuti i na leđima deteta ili na vratu. Takođe, dijastolni šumovi (čuju se dok srce odmara između otkucaja) uvek pobuđuju sumnju – bezazleni šum se skoro nikad ne čuje u dijastoli.

Najvažnije: patološki šum često prate i drugi simptomi ili znaci kod deteta. Za razliku od bezazlenog, ovde dete može pokazivati znake srčane slabosti: to su otežano disanje (brzo ili teško disanje, naročito pri naporu ili hranjenju), hronični umor, bledilo, slab apetit i nedovoljno napredovanje u težini, pojačano znojenje (npr. znoji se dok jede ili plače), pa čak i plavičasta nijansa usana, jezika ili kože (cijanoza zbog manjka kiseonika). Prisustvo bilo kog od ovih simptoma uz šum na srcu sugeriše da se radi o ozbiljnijem, patološkom šumu – u tom slučaju potrebno je hitno ispitivanje deteta.

Zaključak: Ako pedijatar posumnja da šum nije “nevini” već patološki, uputiće dete kod dečjeg kardiologa na dalje analize. Specijalista će detaljno auskultirati (slušati) srce, uraditi potrebne testove i postaviti tačnu dijagnozu. U sledećem odeljku opisujemo kada roditelji treba odmah da potraže lekarsku pomoć i koje simptome da prate.

Simptomi patološkog šuma i kada se obratiti lekaru

Bezazleni šum na srcu ne daje nikakve simptome – dete se oseća dobro i nema ograničenja u aktivnostima. Sâm po sebi, šum nije “opasnost” za dete. Međutim, ako je šum znak srčane mane, često postoje i drugi znaci koji ukazuju da dete ima problem sa srcem. Važno je da roditelji znaju koje simptome treba tražiti, kako bi na vreme reagovali.

Tipični simptomi patološkog šuma (tj. simptomi srčane mane kod deteta) mogu uključivati:

• Otežano disanje – dete se brzo zadiše pri aktivnosti; kod beba: otežano dojenje (guta vazduh, guši se).
• Slabiji apetit i napredovanje – beba teško sisa ili uzima flašicu, znoji se pri hranjenju i ne dobija dovoljno na težini. Veće dete se žali na umor i možda zaostaje u rastu.
• Hronični umor, slabo podnosi napor – dete se ne igra dugo, često odmara; veće dete može reći da oseća “slabost” ili bol u grudima pri trčanju.
• Cijanoza – usne, jezik ili nokti poprime plavičastu boju, posebno pri naporu ili plaču (znak da krv ne nosi dovoljno kiseonika).
• Edemi (otoci) – ređe kod dece, ali teža srčana slabost može izazvati oticanje nogu, stomaka ili vrata.
  

Ako vaše dete koje ima šum na srcu pokazuje bilo koji od ovih simptoma, to zahteva hitan pregled lekara. Posebno kod beba, simptomi poput odbijanja hrane, izraženog zamaranja pri sisanju i plavljenja usana su alarm koji ne treba ignorisati.

Kada se obratiti dečjem kardiologu?

Svaki put kada pedijatar čuje šum kod deteta, on će proceniti da li je potreban pregled kod dečjeg kardiologa (specijaliste za dečje srce). Ne oklevajte da pitate pedijatra šta misli o šumu – da li zvuči bezazleno ili sumnja na nešto. Ako lekar preporuči specijalistički pregled, uradite to u najkraćem roku. U Poliklinici Cardios u Novom Sadu moguće je zakazati detaljan kardiološki pregled dece već pri prvoj sumnji, što će vam doneti mir i jasne odgovore.

Odmah se obratite lekaru (po mogućstvu direktno kardiologu) čak i pre redovnog kontrolnog pregleda ako primetite navedene simptome kod deteta sa šumom. Takođe, šum otkriven kod novorođenčeta treba shvatiti ozbiljno: studije pokazuju da skoro polovina novorođenčadi kod kojih se čuje šum ima neku srčanu manu, dok je kod druge polovine šum ipak bezazlen. Zbog toga se svaka beba sa šumom odmah šalje dečjem kardiologu. Ne čekajte da se simptomi ispolje – bolje je uraditi pregled srca (npr. ehokardiografiju) i tačno znati o čemu se radi.

Kod starije dece, koja su inače zdrava i nemaju pratećih tegoba, šum je verovatno bezopasan. Pedijatar će možda savetovati samo praćenje šuma na svakih 6–12 meseci redovnim pregledima. Ali, i tu važi: ako primetite da se dete brže zamara ili bilo šta neobično – odvedite ga ranije na kontrolu.

Rezime saveta: Većina šumova nije razlog za paniku, ali ne ignorišite šum niti roditeljski instinkt. Posetite lekara da obavite potrebne preglede. Bolje je proveriti i saznati da je šum bezopasan, nego propustiti ozbiljniji problem!

Kada odmah potražiti lekarsku pomoć? Ako dete ima šum na srcu i pojave se kratak dah, modre usne, vrtoglavica ili gubitak svesti, jak bol u grudima ili bilo kakvo naglo pogoršanje stanja – odmah idite u najbližu bolnicu. Ovi simptomi su kod dece retki, ali mogu ukazivati na akutno stanje koje zahteva hitnu pomoć.

Dijagnoza: kako se otkriva šum na srcu

Dijagnoza šuma na srcu započinje već kod pedijatra koji je šum prvi otkrio. Auskultacija srca stetoskopom je osnovna metoda: iskusan lekar iz karakteristika šuma (lokacija na grudima gde se čuje, jačina, trajanje i tonalitet) može naslutiti o kojoj vrsti šuma se radi. Na primer, blagi šum (gradus 1–2/6) koji se čuje samo u određenim položajima i ne prati ga ništa sumnjivo verovatno je fiziološki. Nasuprot tome, glasan šum (gradus ≥4/6) sa drhtanjem (“thrill”) na grudnom košu, ili šum koji se čuje u leđima, odmah izaziva sumnju na srčanu manu.

Šta znači ocena šuma 2/6 ili 3/6? Lekari klasifikuju glasnoću šuma na skali od 1 do 6. Gradus 1 je jedva čujan šum (čuje se tek uz posebno pažljivo slušanje), dok je gradus 6 izuzetno glasan šum koji se može čuti stetoskopom čak i malo iznad grudi. Šum 2/6 znači da je vrlo tih – takvi šumovi su obično bezazleni. Veći gradusi (4–6/6) su retki i obično ukazuju na ozbiljniji problem.

Nakon kliničkog pregleda, da bi se sa sigurnošću utvrdilo zašto postoji šum, kardiolog će uraditi i dodatne dijagnostičke testove. Najčešće metode su:

• Elektrokardiogram (EKG): snimanje električne aktivnosti srca. Bezbolna metoda kojom se ispituje ritam i provodljivost srca – može otkriti određena opterećenja srca ili aritmije koje prate srčane mane.
• Rtg snimak grudnog koša: danas se ređe radi rutinski, ali može pokazati da li je srce uvećano ili da li ima znakova popuštanja srca (npr. tečnost u plućima).
• Ehokardiografija (ultrazvuk srca): ključna metoda za dijagnozu šuma. To je neinvazivan, bezbolan ultrazvučni pregled kojim se vizuelno prikaže struktura srca – mogu se videti pregrade, zalisci i tok krvi kroz srce. Ultrazvuk srca – ehokardiogram će pouzdano pokazati da li postoji rupa u srcu, suženje zaliska, otvoreni ductus ili bilo kakva abnormalnost koja objašnjava šum. Ovo je praktično zlatni standard u evaluaciji.
• Pulse oximetry (saturacija O₂): mera zasićenosti krvi kiseonikom (malom sondom na prstu ili stopalu). Kod novorođenčadi se obavezno radi skrining saturacije – ako je nizak, može ukazati na kritičnu srčanu manu čak i pre pojave simptoma.
• Laboratorijske analize: nisu direktno za šum, ali mogu isključiti druge uzroke (npr. anemija može pojačati fiziološki šum, pa će se proveriti krvna slika).
• Kateterizacija srca: invazivna metoda (uvođenje katetera u srce) koja se kod dece radi uglavnom pred planiranje operacije srca, da se tačno definise anatomija mane. Za samu inicijalnu dijagnostiku šuma retko je potrebna, osim u specifičnim situacijama.
  

U najvećem broju slučajeva, ehokardiografija je dovoljna da se postavi tačna dijagnoza šuma. Na osnovu nalaza ultrazvuka srca, kardiolog će videti da li srce ima strukturalni defekt i koliki, odnosno da li je sve u redu. Ako je nalaz normalan, šum je potvrđeno bezazlen i dalje se prati periodično. Ako se nađe mana, tada se razmatra odgovarajuća terapija.

Treba napomenuti da se svaki patološki šum mora temeljno ispitati, ali nije svaki šum indikacija za pretrage poput kateterizacije. Današnja tehnologija (ultrazvuk, magnetna rezonanca srca, CT angiografija) omogućava detaljnu dijagnozu na neinvazivan način. Inovacije kao što su digitalna fonokardiografija i veštačka inteligencija takođe se istražuju za pomoć u razlikovanju šumova, što će možda u budućnosti olakšati dijagnostiku u ambulantnim uslovima.

Savet više: Ukoliko vaše dete ima šum na srcu, najbolje je da pregled obavi iskusan dečji kardiolog. Specijalista će prepoznati suptilne karakteristike šuma i odmah uraditi neophodne dijagnostičke testove. Zato ne oklevajte da zakažete pregled – u našoj Poliklinici Cardios dostupan vam je kompletan kardiološki pregled sa ultrazvučnom dijagnostikom na jednom mestu.

Lečenje šuma na srcu kod dece

Lečenje šuma zavisi isključivo od toga šta ga uzrokuje. Sam šum (zvuk) nije bolest, pa se “leči” uzrok šuma, odnosno srčana anomalija ako postoji. Ključna podela je ponovo na fiziološke vs patološke šumove:

Da li se leči bezazleni šum?

Bezazleni (fiziološki) šum ne zahteva nikakvo lečenje. On je praktično varijacija normalnog nalaza. Dete sa ovakvim šumom nema srčanu bolest, te nema potrebe za lekovima ni ograničenjima. Roditelji često osećaju olakšanje kada specijalista potvrdi da je šum nevini – tada je obično dovoljno praćenje na redovnim kontrolama kod pedijatra ili kardiologa. Lekar će možda poslušati dete na svakih godinu dana da potvrdi da je sve u redu. Šum obično sam od sebe oslabi i nestane tokom odrastanja, tako da dete možda već za par godina neće ni imati šum na pregledu.

Važno je ipak zadržati zdrave navike – iako je šum bezopasan, briga o zdravlju srca u širem smislu uvek prija. Podstičite dete na umerenu fizičku aktivnost, zdravu ishranu bogatu voćem i povrćem i redovne sistematske preglede. Bezazleni šum neće ograničiti detinjstvo vašeg deteta – ono može normalno da se igra i odrasta bez bojazni.

Kako se leče patološki šumovi (srčane mane)

Kada se kod deteta otkrije da šum potiče od srčane mane ili bolesti, plan lečenja pravi dečji kardiolog, često u saradnji sa kardiohirurgom. Terapija se individualno prilagođava svakom detetu, jer postoje mnoge vrste srčanih mana – od sasvim blagih do veoma složenih. Neke mane mogu spontano da se poprave (npr. mali defekt na pregradi može da se zatvori kako dete raste), dok druge zahtevaju intervenciju.

Opcije lečenja patoloških uzroka šuma uključuju:

• Praćenje i lekovi: Za blaže mane koje ne izazivaju simptome, nekad je dovoljno redovno praćenje rasta deteta i medikamentna terapija. Lekovi mogu pomoći srcu da efikasnije pumpa (npr. diuretici kod popuštanja srca, ACE inhibitori) ili da spreče komplikacije (profilaksa endokarditisa antibioticima u rizičnim situacijama).
• Interventne procedure (kateterizacija): Neke srčane mane danas se mogu sanirati minimalno invazivno, putem kateterskih procedura. Na primer, ASD ili VSD (rupica u srcu) na odgovarajućem mestu ponekad se može zatvoriti posebnim uređajem kroz kateter, bez klasične operacije. Takođe, balonska dilatacija se koristi da se proširi sužen zalistak.
• Hirurško lečenje: Ozbiljnije urođene srčane mane (npr. velike septalne defekte, Tetralogiju Fallot, transpoziciju velikih arterija, itd.) potrebno je operisati u specijalizovanoj ustanovi za kardiohirurgiju dece. Operacija ima za cilj da ispravi strukturalni problem – zakrpi defekt, zameni ili popravi zalistak, zatvori otvoreni duktus i slično. Većina ovih operacija radi se u ranoj mladosti, često već u prvoj godini života kod težih mana.
  

Nakon uspešnog lečenja uzroka, šum će nestati ili se smanjiti. Deca koja su lečena od srčanih mana zahtevaju dalje kardiološko praćenje tokom odrastanja. U mnogim slučajevima, nakon korekcije, dete može voditi prilično normalan život uz minimalna ograničenja.

Ukratko o prognozi: Većina dece sa urođenim srčanim manama danas, uz adekvatnu terapiju, dočeka odraslo doba sa dobrim kvalitetom života. Rana dijagnoza (što uključuje otkrivanje šuma na vreme) i napredak medicine su značajno popravili prognozu. Zato je bitno da, ako vašem detetu treba lečenje, sledite savete lekara i redovno dolazite na kontrole – to je najbolji put da dete prevaziđe problem.

 Napomena: Ni jedan ozbiljan medicinski zahvat neće se preduzeti samo na osnovu postojanja šuma. Pre odluke o operaciji ili lečenju, kardiolog će obaviti sva potrebna ispitivanja i detaljno vas posavetovati. Uvek možete zatražiti i drugo mišljenje ako niste sigurni. Bitno je da imate poverenje u stručni tim koji vodi vaše dete – oni su tu da osiguraju najbolje moguće lečenje.

Šum na srcu kod deteta može biti stresan za roditelje, ali imajte na umu da je u ogromnom broju slučajeva to normalna, prolazna pojava koja ne predstavlja opasnost. Pravilnom procenom od strane lekara, brzo će se ustanoviti o kakvom šumu je reč. Slobodno postavljajte pitanja pedijatru ili kardiologu – edukovani roditelji su i smireniji roditelji. Na kraju krajeva, cilj je zajednički: zdravo srce i srećno detinjstvo vašeg deteta.

Ako imate bilo kakvu nedoumicu u vezi sa šumom na srcu kod vašeg deteta, obratite nam se. U Poliklinici Cardios Novi Sad možete obaviti sve potrebne preglede – od konsultacija sa pedijatrom do specijalističkog kardiološkog pregleda dece i ultrazvuka srca – kako biste dobili jasnu sliku stanja i dalje smernice.

Pozovite nas na 021/27-000-31 ili 065/27-000-31 za zakazivanje pregleda. Naša adresa je Mikole Kočiša 4, Novi Sad. Naš stručni tim kardiologa i pedijatara stoji vam na raspolaganju radnim danima (08:00–16:00h) – brinemo o srcima najmlađih sa posebnom pažnjom. Ne odlažite pregled: zakazivanje je jednostavno, a blagovremena provera može vam doneti mir i sigurnost.

Česta pitanja o šumu na srcu kod dece (FAQ)

Šta je šum na srcu kod dece?
Šum na srcu kod dece je dodatni zvuk koji se čuje između normalnih otkucaja srca stetoskopom. Taj zvuk liči na šuštanje ili vrtloženje krvi. Može biti potpuno normalan (tzv. bezazleni ili fiziološki šum usled protoka krvi kroz zdravo srce) ili ponekad znak srčanog problema (patološki šum zbog srčane mane).

Da li je šum na srcu kod beba opasan?
U mnogim slučajevima šum kod beba nije opasan – novorođenčad često imaju tzv. fiziološke šumove koji su prolazni i ne utiču na zdravlje. Ipak, svaki šum kod bebe zahteva pregled pedijatra i najčešće kontrolu kod dečjeg kardiologa, jer kod beba šum može biti i prvi znak urođene srčane mane. Stručnjak će ultrazvukom proveriti srce bebe i utvrditi da li je šum bezazlen.

Kako se otkriva šum na srcu kod deteta?
Šum se najčešće otkrije slušanjem srca stetoskopom tokom pregleda. Pedijatar prisloni stetoskop na grudni koš deteta i čuje karakterističan “šušteći” zvuk između otkucaja. Ako posumnja na patološki šum, dete se upućuje kod dečjeg kardiologa. Dalje se rade neinvazivni testovi – prvenstveno ehokardiogram (ultrazvuk srca) – da bi se utvrdio uzrok šuma.

Šta znači šum na srcu 2/6?
Ovo označava jačinu (gradus) šuma na skali od 1 do 6. Gradus 1 je jedva čujan šum, a gradus 6 izuzetno glasan. Šum 2/6 znači da je vrlo blag i tih – često se čuje samo u tišini ili određenom položaju. Takav slab šum je obično bezazlen. Veći brojevi (npr. 4/6) ukazuju na glasan šum, što može značiti ozbiljniji problem i zahteva pregled specijaliste.

Kako se leči šum na srcu kod dece?
Sâm šum se ne “leči”, već je ključ u lečenju uzroka šuma. Ako je šum fiziološki (bezazleni) – lečenje nije potrebno; dete je zdravo i šum će verovatno nestati s vremenom. Ako je šum zbog srčane mane (patološki), pristup zavisi od vrste mane: neka deca će uz lekove i praćenje rasti dok mana eventualno ne iščezne ili se odloži intervencija, dok će drugoj deci trebati hirurška korekcija ili kateter intervencija da se problem reši. Kardiolog će objasniti najbolju opciju.

Može li dete “prerasti” šum na srcu?
Da, mnoga deca prerastu šum. Bezazleni šumovi su obično prolazni – kako srce i krvni sudovi rastu, protok krvi se “utišava” pa šum nestane do tinejdžerskog doba. Čak i neki manji srčani defekti (koji izazivaju šum) mogu spontano da se zatvore dok dete raste. Naravno, to zavisi od uzroka šuma; zato je važno praćenje kod lekara koji će proceniti da li se šum smanjuje tokom vremena.

Za sva dodatna pitanja ili nedoumice oko zdravlja srca Vašeg deteta, obratite se Poliklinici Cardios Novi Sad. Naš iskusni tim pedijatara i kardiologa pruža kompletne preglede i dijagnostiku srca za decu. Zakažite pregled pozivom na 021/27-000-31 ili 065/27-000-31. Posetite nas na adresi Mikole Kočiša 4, Novi Sad (radnim danima 08–16h). Brinemo o srcu vašeg deteta – zaključite pregled već danas za mir i sigurnost!