Vrtićke bolesti dece

“Vrtićke bolesti” kod dece

Vrtićke bolesti deceKada pomislimo na septembar, svima nam je prva asocijacija polazak u školu i vrtić. Septembar je poslednji mesec leta, deca polaze u obrazovne ustanove, dani su sve kraći, a vreme svežije. Pred mališane su postavljeni povećani zahtevi je se prvi put odvajaju od porodice, te im predstoji, često ne tako veseo period adaptacije.

Prvih dana septembra roditelje najviše brine kako će mališan podneti odvajanje, da li će plakati, da li će zavoleti vaspitačicu, da li će hteti da jede i spava u novom i nepoznatom okruženju i kako će se slagati sa vršnjacima. Međutim, već pred kraj septembra roditelji se suočavaju sa novim vrtićkim izazovom, a dete se taman uspešno adaptiralo. Slede prve “vrtićke infekcije”.

Dete obično polazi u vrtić sa dve ili tri godine. Do tada je bilo zaštićeno u okruženju svog doma, članova porodice i manjeg broja drugih osoba i vršnjaka. Polaskom u vrtić dete dolazi u kontakt sa većim brojem druge dece i to na nekoliko sati dnevno i svakodnevno, te se značajno povećava verovatnoća da će biti zaraženo virusima i bakterijama koje će mu preneti vršnjaci. Kada tome pridodamo da će uskoro hladno, kišovito vreme i da će deca uglavnom boraviti u zatvorenim prostorijama, infekcije su gotovo neminovne. Deca tog uzrasta takođe još uvek nemaju izgrađene higijenske navike, stavljaju često prstiće, igračke i predmete iz okruženja u usta, tako da je put izazivačima infekcija još više olakšan. Osim toga, deca su zbog separacije od roditelja često tužna, slabije jedu ili spavaju, pa će se lakše inficirati.

Najčešće infekcije od kojih poboljevaju deca jaslenog i predškolskog uzrasta su respiratorne, odnosno prehlade, infekcije grla i uha, a potom stomačne infekcije, koje se ispoljavaju dijarejom i povraćanjem. Uzročnici tih infekcija su uglavnom virusi, te je lečenje simptomatsko. Prvi simptomi su obično potištenost i povišena telesna temperatura, te je detetu potrebno dati antipiretik koji mu inače dajete i pratiti njegovo stanje, uz kvalitetnu ishranu, odmor i dobru hidrataciju. Antipiretik treba dati tek ukoliko telesna temperatura prelazi 38 stepeni i dete izgleda naročito “slomljeno”. Ukoliko ovakvo stanje potraje duže od dva ili tri dana, a temperatura se ne smanjuje, obratite se pedijatru. Antibiotsku terapiju će lekar uvesti ako smatra da je u pitanju bakterijska infekcija i kada je to potvrđeno analizama. Nikada nemojte davati detetu antibiotike po sopstvenom nahođenju, jer mu tako možete naškoditi. Prekomerna i neopravdana zloupotreba antibiotika će dovesti do stvaranja otpornosti dečijeg organizma na njih, te postoji mogućnost da mu neće pomoći onda kada mu to zaista bude neophodno. Osim toga, svaki antibiotik vrši mali atak na crevnu floru, a upravo su zdrava creva centar imuniteta.

Ono što posebno brine roditelje dece koja pohađaju vrtiće, pa i niže razrede osnovne škole, je utisak da je “ dete stalno bolesno” jer se infekcije ponavljaju na svakih mesec dana, pa i češće. Navedena briga može da preraste u tinjajući strah kod roditelja da je dete “bolešljivo”, odnosno da nešto nije u redu sa njegovim imunitetom. A istina je upravo suprotna! Sve je u redu sa imunitetom vašeg deteta, on upravo radi “punom parom”. Dečiji organizam dolazi u kontakt sa brojnim vrstama virusa i bakterija i razvija repertoar imunoloških ćelija, imunog odgovora na njih kada im narednih puta bude izložen. Odavno je utvrđeno da je dete to zdravije kasnije što je više virusnih infekcija imalo u ranom predškolskom dobu. Istraživanja pokazuju da dete do polaska u školu preleži 8 do 10 infekcija godišnje i da je to sasvim normalno i očekivano.
Veoma je važno da roditelji ne posežu samostalno za suplementima koji postoje u slobodnoj prodaji za tkz. “podizanje imuniteta”, a da se prethodno nisu konsultovali sa odabranim pedijatrom. Za pomoć imunitetu biće sasvim dovoljno da dete dobro i raznovrsno jede pet obroka na dan, da spava najmanje 10 sati svakog dana, te da boravi na svežem vazduhu u igri i raznovrsnim motoričkim aktivnostima. Dakle, roditelji treba navedeno da dožive kao još jedan izazov u odrastanju deteta i da imaju svest da će on proći. Držanje deteta “pod staklenim zvonom” je štetno po imunitet i nemoguće u savremenom životu. Porodice koje imaju rezervni plan, odnosno osobe koje mogu brinuti o detetu dok je bolesno i ne ide u vrtić spadaju u red srećnih porodica, a ove druge koje nemaju bake i deke, neka se pripreme na povremeno gunđanje svojih poslodavaca. I ta faza će proći, a roditeljstvo će doneti neke nove izazove.

Srećan polazak u vrtiće i škole svoj deci i roditeljima!

Violeta Pivnički, psiholog

Developed by PanMax Solutions d.o.o. Novi Sad