Nesvestica (sinkopa) kod dece i tinejdžera

Kada se dete onesvesti, roditelji se gotovo uvek uplaše da je u pitanju srce ili mozak. U velikoj većini slučajeva uzrok je bezazlen: kratkotrajan pad krvnog pritiska i pulsa, posle kog se dete brzo i potpuno oporavi. Ipak, postoji mali broj situacija u kojima je nesvestica znak da srce treba detaljno pregledati, i važno je da ih prepoznate.

Sinkopa je medicinski naziv za kratak gubitak svesti koji nastaje zato što mozak na trenutak dobije manje krvi. Dete klone ili padne, a svest se vraća sama, obično veoma brzo.

Ukratko:

• Nesvestica kod dece školskog uzrasta i tinejdžera najčešće je vazovagalna (refleksna) i nije opasna.
• Nesvestica tokom fizičkog napora, bez ikakvog upozorenja ili uz bol u grudima i lupanje srca zahteva pregled dečijeg kardiologa.
• Prva pomoć: dete položite na leđa, podignite mu noge i sačekajte da se potpuno oporavi pre ustajanja.
• Posle prve nesvestice preporučuje se pregled pedijatra i EKG, čak i kada je dete posle svega dobro.
• Ako dete ne dolazi svesti ili ne diše normalno, odmah pozovite hitnu pomoć (194).

Najčešći uzroci nesvestice kod dece

Najčešći uzrok nesvestice kod dece i tinejdžera je vazovagalna sinkopa, prolazna i bezazlena reakcija nervnog sistema. Srčani uzroci su retki, ali su razlog zbog kog se svaka nesvestica ozbiljno procenjuje.

Vazovagalna (refleksna) sinkopa

Kod vazovagalne sinkope nervni sistem na određeni okidač reaguje preterano: krvni sudovi se prošire, puls uspori, pritisak naglo padne i mozak nakratko dobije manje krvi. Čim dete legne ili padne, krv se vraća ka glavi i svest se brzo vraća.

Tipični okidači su:

• dugo stajanje, naročito na vrućini ili u zagušljivoj prostoriji (školska priredba, prevoz, red u prodavnici)
• vađenje krvi, vakcinacija, prizor krvi ili povrede
• jak bol, strah ili uznemirenost
• preskočen doručak, malo tečnosti, neprospavana noć
• naglo ustajanje iz kreveta ili iz čučnja

Gotovo uvek postoje predznaci koji traju od nekoliko sekundi do minuta: mučnina, osećaj toplote, znojenje, bledilo, zamućen vid ili „crno pred očima“, zujanje u ušima, slabost u nogama. Ako se takva stanja ponavljaju bez gubitka svesti, više o tome pročitajte u tekstu o vrtoglavici kod dece.

Pad pritiska pri ustajanju

Ortostatska hipotenzija je pad krvnog pritiska pri naglom ustajanju. Česta je u periodu brzog rasta, posle bolesti sa temperaturom ili povraćanjem i kod tinejdžera koji piju malo tečnosti. Dete oseti mrak pred očima čim ustane, a ponekad i kratko izgubi svest.

Srčani uzroci (retki, ali važni)

Srce je uzrok nesvestice kod malog broja dece, ali su to stanja koja ne smeju da se propuste. U ovu grupu spadaju:

• nasledni poremećaji srčanog ritma, na primer produženi QT sindrom ili WPW sindrom
• bolesti srčanog mišića, pre svega hipertrofična kardiomiopatija kod dece
• urođene anomalije koronarnih arterija i značajna suženja srčanih zalistaka
• zapaljenje srčanog mišića (miokarditis)

Drugi uzroci gubitka svesti

Neka stanja liče na sinkopu, a nisu vezana za srce i krvni pritisak. To su epileptični napad, pad šećera u krvi, hiperventilacija u panici i psihogene nesvestice.

Nesvestica pri naporu: zašto je drugačija

Nesvestica koja se dogodi usred fizičkog napora smatra se upozoravajućim znakom dok se ne dokaže suprotno i uvek zahteva kardiološki pregled. Tokom trčanja ili utakmice srce radi najjače, pa se tada ispoljavaju poremećaji ritma i strukturne bolesti koje u miru ne daju simptome.

Važno je razlikovati dve situacije. Ako se dete onesvesti nekoliko minuta posle trke, dok stoji i odmara, najčešće je reč o bezazlenom padu pritiska. Ako se sruši tokom samog trčanja, plivanja ili skoka, bez upozorenja, to je razlog da se sa treninzima stane do pregleda.

Znaci koji upućuju na to da nesvestica nije obična:

• dogodila se tokom napora, plivanja ili ronjenja
• nije bilo nikakvih predznaka, dete je „samo palo“
• pre nje je dete osetilo bol u grudima ili brzo, nepravilno lupanje srca
• izazvao ju je glasan zvuk (budilnik, zvono), jak strah ili snažna emocija
• dogodila se u ležećem položaju ili u snu
• u porodici postoji iznenadna smrt u mladosti, neobjašnjeno utapanje, nasledna kardiomiopatija ili poremećaj ritma

Nesvestica na treningu nikada ne treba da se pripiše samo umoru. O tome šta obuhvata kardiološki pregled mladih sportista pisali smo u posebnom tekstu.

Prva pomoć kada se dete onesvesti

Najvažnije je da dete položite na leđa i podignete mu noge, jer se tako krv najbrže vraća ka mozgu. Ostanite smireni: kod obične nesvestice svest se vraća sama, obično za manje od minut.

• Položite dete na leđa na ravnu podlogu i podignite mu noge na stolicu, torbu ili svoje ruke.
• Olabavite odeću oko vrata i struka i obezbedite svež vazduh.
• Proverite da li diše normalno. Ako povraća ili ima sadržaj u ustima, okrenite ga na bok.
• Ne podižite dete u sedeći ili stojeći položaj dok je bez svesti. Ne dajte mu ništa na usta.
• Kada dođe svesti, neka ostane da leži još desetak minuta, pa neka polako sedne i tek onda ustane. Ponudite vodu i nešto da pojede.
• Zapamtite šta je dete radilo, koliko je sve trajalo i da li je bilo trzaja. Snimak telefonom lekaru je dragocen.

Ako dete ne reaguje i ne diše normalno, odmah pozovite 194 i započnite oživljavanje ako ste obučeni. Ako se u blizini nalazi automatski spoljašnji defibrilator (AED), zatražite da ga neko donese.

Kada kod lekara

ODMAH pozovite hitnu pomoć (194) ako:

• dete ne dolazi svesti u roku od jednog do dva minuta ili ne diše normalno
• se nesvestica dogodila tokom fizičkog napora ili plivanja
• dete ima bol u grudima, otežano disanje ili veoma brz, nepravilan puls
• su grčevi trajali duže, dete je posle toga zbunjeno, pospano ili otežano govori
• je pri padu udarilo glavu i povraća, jako ga boli glava ili je neuobičajeno pospano
• dete ima poznatu srčanu manu, kardiomiopatiju ili poremećaj ritma

Pregled u narednih nekoliko dana ako:

• je ovo prva nesvestica, čak i ako je okidač bio jasan i dete je sada dobro
• nije bilo nikakvih predznaka
• se nesvestice ponavljaju ili postaju češće
• u porodici postoji iznenadna smrt pre 50. godine, nasledna bolest srca ili ugrađen pejsmejker kod mlade osobe

Redovna kontrola ako:

• je lekar već potvrdio vazovagalnu sinkopu, a epizode su retke, sa jasnim okidačem i tipičnim predznacima

Pregledi posle nesvestice

Osnovu procene čine detaljan razgovor, fizikalni pregled, merenje krvnog pritiska i EKG, a dodatni pregledi rade se samo kada za njih postoji razlog. Dobro je da na pregled dođe osoba koja je nesvesticu videla, jer opis događaja lekaru govori mnogo.

EKG kod dece je brz i bezbolan, a može da ukaže na produžen QT interval, WPW sindrom i znake kardiomiopatije. Zbog toga ga stručne smernice preporučuju kod procene sinkope u dečijem uzrastu.

Ako razgovor, pregled ili EKG pobude sumnju, dečiji kardiolog može da predloži:

• ultrazvuk srca, kojim se procenjuju građa srca, zalisci i srčani mišić
• holter EKG kod dece, odnosno snimanje ritma tokom 24 sata ili duže
• test opterećenja, posebno kada su tegobe vezane za napor
• ređe, tilt test u specijalizovanim centrima, kod čestih i nejasnih nesvestica

Kardiolog ili neurolog?

Prvi korak je pedijatar, a kardiolog je pravi izbor kada je nesvestica vezana za napor, kada nema predznaka, kada je prati lupanje srca ili bol u grudima i kada postoji opterećena porodična istorija. Neurologu se dete upućuje kada događaj liči na epileptični napad: ritmični grčevi koji traju duže, ugriz jezika, nekontrolisano mokrenje, duža zbunjenost i pospanost posle buđenja.

Ako niste sigurni kome da se obratite, tekst o tome kada dete treba da pregleda dečiji kardiolog može da vam pomogne, a kardiološki pregled za decu razjasniće da li srce ima ulogu u tegobama.

Prevencija: kako smanjiti rizik od nove nesvestice

Vazovagalna sinkopa se najbolje sprečava dovoljnim unosom tečnosti, redovnim obrocima i prepoznavanjem predznaka. Lekovi su potrebni izuzetno retko i o njima odlučuje isključivo lekar.

• Dete treba da pije vodu tokom celog dana, a više kada je vruće i kada trenira. Svetla boja mokraće je dobar znak.
• Doručak se ne preskače. Dugi periodi bez hrane pogoduju nesvestici.
• Iz kreveta se ustaje postepeno: prvo sedenje na ivici, pa ustajanje.
• Čim oseti predznake, dete treba da sedne ili legne. Ako to nije moguće, pomaže ukrštanje nogu uz stezanje mišića butina i zadnjice ili snažno stezanje pesnica.
• Obavestite učitelja i trenera i objasnite im šta da urade ako se nesvestica ponovi.

Česta pitanja

Da li je nesvestica u pubertetu normalna?

Nesvestica je u pubertetu česta i najčešće bezazlena. Telo tada brzo raste, a regulacija krvnog pritiska ne prati uvek taj tempo, pa tinejdžeri lakše reaguju na dugo stajanje, vrućinu i preskočen obrok. Ipak, prva nesvestica zaslužuje pregled i EKG, da bi se sa sigurnošću isključili retki srčani uzroci.

Kada je nesvestica kod deteta hitno stanje?

Hitno je kada dete ne dolazi svesti u roku od minut ili dva, kada ne diše normalno, kada se nesvestica dogodila tokom napora ili plivanja i kada je prate bol u grudima ili dugotrajni grčevi. U tim situacijama odmah pozovite 194. Isto važi za decu sa poznatom bolešću srca.

Da li posle nesvestice treba uraditi EKG?

Da, EKG se preporučuje posle prve nesvestice. Snimanje je kratko i bezbolno, a može da otkrije nasledne poremećaje ritma koji se spolja ne vide i koji se ne čuju slušalicama. Uredan EKG, uz tipičan opis događaja i uredan pregled, najčešće je dovoljan da se potvrdi da je reč o bezazlenoj vazovagalnoj sinkopi.

Dete se treslo dok je bilo bez svesti, da li je to epilepsija?

Ne mora da bude. Kratki trzaji ruku i nogu koji traju nekoliko sekundi mogu da se jave i kod obične sinkope, jer mozak na trenutak dobije manje krvi. Na epileptični napad više ukazuju duži ritmični grčevi, ugriz jezika i produžena zbunjenost posle buđenja. Opišite lekaru šta ste videli ili pokažite snimak.

Može li dete da trenira posle nesvestice?

Ako se nesvestica dogodila u tipičnim okolnostima, van napora, i lekar je potvrdio vazovagalnu sinkopu, dete najčešće može da nastavi sa sportom. Ako se onesvestilo tokom treninga ili utakmice, treba da pauzira dok dečiji kardiolog ne završi procenu. Odluku o povratku sportu donosi lekar posle pregleda.

Zakažite pregled

Ako se vaše dete onesvestilo i želite da proverite da li je srce uzrok, u Poliklinici Cardios (Mikole Kočiša 4, Novi Sad) možete da zakažete pregled kod dečijeg kardiologa. Termin možete da rezervišete pozivom na 065/27 000 31 ili kroz online zakazivanje. Radimo ponedeljak – petak 8:00 – 20:00 i subotom 8:00 – 14:00, a za pacijente je obezbeđen privatan parking.

Stručno pregledala: dr Gordana Novović, specijalista pedijatrije, subspecijalista kardiologije, Poliklinika Cardios Novi Sad

Sadržaj je informativnog karaktera i ne zamenjuje pregled lekara.