Kada bismo upitali slučajne prolaznike “Šta je to sportsko srce?” verovatno bi većini prva asocijacija bila na sportistu koji “ostavlja srce na terenu”, hrabar je, izdržljiv, uporan, borben do poslednjeg daha, jednom rečju “srčan”. Neko kao Novak Đoković. Međutim, u medicini, odnosno kardiologiji, izraz sportsko srce znači nešto drugo.

Sportsko ili atletsko srce označava medicinski sindrom koji se odnosi na zdravo, uvećano srce osobe koje je u redovnom i intenzivnom treningu. Odlikuje ga povećana dimenzija srca, odnosno povećanje srčanih šupljina i debljine zida srčanog mišića. Osim, hipertrofije srčanog mišića, pojava naglašenih aerobnih sposobnosti takođe je njegova značajna karakteristika. U stanju mirovanja puls i broj udara su sniženi, a u situaciji maksimalnog napora ovo srce i do deset puta podiže svoje potencijale što omogućava sportisti veliku izdržljivost i postizanje vrhunskih rezultata.

Fenomen je prvi put istražen još 1899. godine, a u medicinu ga je uveo švedski lekar Hensen želeći da opiše morfološke i funkcionalne osobine srca osoba koje su duže vreme pod uticajem sportskog treninga.

I pored brojnih saznanja, istraživanja i razvoja dijagnostike, sportsko srce i dalje nije u potpunosti ispitan fenomen, a neretko se smatra sivom ili prelaznom zonom između patologije i zdravog fiziološkog stanja. Kod osoba koje se intenzivno bave sportom hipertrofija srca nastaje usled povećanog napora kardiovaskularnog sistema, za razliku od hipertrofije koja nastaje usled bolesti srca i visokog krvnog pritiska. I jedno i druge je neophodno redovno kontrolisati.

Različite vrste sportova mogu uzrokovati hipertrofiju srca, ali je do sada potvrđeno da oni sportovi koji zahtevaju jaka statička naprezanja kao što su biciklizam, plivanje, vaterpolo, veslanje, skijaško trčanje, triatlon i dizanje tegova češće dovode do ove pojave. Zbog dugotrajnog izlaganja fizičkom naprezanju, srce ovih sportista je konstantno izloženo velikom pritisku u krvnim sudovima, što dovodi do statičkog naprezanja, a potom i zadebljanja zida leve komore. Sportsko srce je dakle adaptacija organizma na povećani fizički stres. Važno je naglasiti da se ono ne sreće samo kod sportista, nego i kod osoba koje se bave određenim vrstama teških fizičkih poslova. Takođe, javlja se i kod mladih osoba koje intenzivno treniraju, ne samo kod dugogodišnjih seniora.

Nakon prestanka bavljenja sportom, odnosno nakon smanjenja intenziteta treninga, uočavaju se i promene u srčanom volumenu i radnji. Šta više, kod sportova koji su sezonski, kao što je na primer skijanje, uočene su razlike u toku godine, u zavisnosti da li je period intenzivog treniranja ili period pripreme za skijašku sezonu. Međutim, kad neko prestane da se bavi sportom, srce će izgubiti nešto od svoje mase, ali nikada više neće biti dimenzija kao kod osobe koja se nikada nije bavila sportom.

Sportsko srce je dakle zdravo, na neki način superiorno srce, ali se i ono kao takvo mora redovno kontrolisati. Svima koji se intenzivno bave sportom preporučuje se da se dva puta godišnje podrvgnu preventivnom pregled karidologa koji će uraditi EKG srca, ultrazvuk i test opterećenja, te dati svoje dalje preporuke za vrste i intenzitet treninga. U Poliklinici “Cardios” čeka vas iskusan tim kardiologa kod kojih možete zakazati navedeni pregled.

V. Pivnički