Zaštita kože od sunca

Zaštita kože u letnjim mesecima

Zaštita kože od suncaSigurno je da ste već čuli da je koža najveći organ ljudskog organizma čija površina ide i do dva kvadratna metra. Koža je naša granica ka spoljašnjem svetu i samim tim ima značajnu ulogu u odbrani od virusa i bakterija. Osim toga ima ulogu u regulaciji telesne temperature i održavanju nivoa tečnosti u telu. Međutim, premda je borac protiv negativnih uticaja iz neposredne okoline, veoma je osetljiva i lako reaguje na spoljašnje nadražaje koji je oštećuju. Zdrava koža odraz je zdravlja celog organizma. Protivno savremenim beauty trendovima, važno je istaći da je zdrava koža pre svega zdravstveni, pa tek onda estetski fenomen.

Približavamo se letnjim mesecima. Kao i svake godine, očekuje nas “dugo, toplo leto”. Sunčevo zračenje će biti veoma intenzivno i potrebno je zaštititi kožu od njegovog negativnog uticaja. Pre samo nekoliko decenija, dugo izlaganje suncu bilo je preporučljivo. Pod uticajem sunčevih zraka u koži se podstiče sinteza vitamina D koji je neophodan za kalcifikaciju kostiju i ima značajnu ulogu u izgradnji imuniteta. Međutim, ekološkim zagađenjem i pojavom ozonskih rupa na atmosferskom omotaču, prekomerno izlaganje suncu sve više postaje izrazito opasno.

Ultraljubičasti, odnosno ultravioletni ili skraćeno UV zraci predstavljaju deo spektra sunčeve svetlosti koji dopiru do površine Zemlje. U zavisnosti od talasne dužine, postoje tri tipa UV zraka-UVA, UVB i UVC zraci. UVA i UVB prodiru kroz atmosferski omotač, a najštetniji UVC, na našu sreću ga ne probijaju, već ih omotač upija. Jačina UV zraka zavisi od doba godine, geografske širine, nadmorske visine, ali i od doba dana. Najjači index UV zračenja je u letnjim mesecima i u periodu od 10 do 16 časova.

UV zraci prodiru u dublje slojeve kože. Izazivaju proizvodnju štetnih slobodnih radikala koji započinju proces oksidativnog stresa. Kada se poremeti fina ravnoteža i organizam više ne može da neutrališe dejstvo slobodnih radikala, povećava se rizik od nastajanja mnogih poremećaja i bolesti.

Prekomerno izlaganje UV zracima dovodi do više vrsta oštećenja kože:

  1. Opekotine od sunca-izazivaju ih UVB zraci i karakteriše ih veoma crvena, upaljena, na dodir vrela i veoma bolna koža sa pojavom plikova u ekstremnijim slučajevima. Opekotinama su posebno podložni delovi direktno izloženi suncu-lice, ramena, dekolte, ruke. One ne nastaju odmah, nego nekoliko sati nakon izlaganja suncu.
  2. Fotostarenje-usled prekomernog izlaganja suncu koža brže stari, gubi volumen i elastičnost, opušta se, pojavljuju se bore i pigmentacije. Kumulativno izlaganje suncu je najčešći uzrok fotostarenja kože.
  3. Fotodermatoze-alergije na sunce koje nastaju kao reakcija imunog sistema na UV zrake, a ispoljavaju se u vidu osipa koji peckaju i svrbe, pa sve do intenzivnog crvenila kože i plikova. Ovoj vrsti alergije su posebno sklone osobe svetle puti, kao i žene, međutim, poslednjih godina se sve veći broj pacijenata obraća dermatolozima sa ovim problemom navodeći da nikada do sada nisu imali takvu vrstu alergijskih reakcija, što nažalost ukazuje na sve štetnije UV zračenje.
  4. Hiperpigmentacije-tamne mrlje i fleke od sunca koje se najčešće pojavljuju na licu, dekolteu i rukama, budući da su upravo ovi delovi najizloženiji štetnim sunčevim zracima. Nastaju usled prekomerne proizvodnje melanina, hormona koji je odgovoran za tamnjenje tena u letnjim mesecima. Ove hiperpigmentacije nazivaju se još i staračke pege. Tamne fleke mogu biti povezane i sa uzimanjem oralnih kontraceptiva, kao i sa hormonalnim promenama, odnosno trudnoćom.
  5. Bolesti kože-na pojavu karcinoma kože utiče više unutrašnjih i spoljašnjih faktora, ali dugotrajno i višegodišnje izlaganje štetnim sunčevim zracima može da bude jedan od precipitirajućih činilaca, jer dovodi do mutacija DNK kože. Rak kože ogleda se u nekontrolisanom razvoju ćelija kože i nastajanju tumora. Postoje tri tipa kožnih tumora: bazaliom, spinocelurani karcinom i najzloćudniji među njima-melanom. UV zraci iz sunčeve svetlosti su glavni krivac za pojavu tumora kože, ali i zraci iz solarijuma čije lampe takođe emituju štetne talase. U riziku od oboljevanja od tumora su osobe koje imaju porodičnu istoriju oboljenja, one koje obavljaju svoju delatnost napolju, kao i osobe koje se prekomerno izlažu sunčanju i solarijumu.

 

Kako bismo izbegli navedena oštećenja i oboljenja, potrebno je preduzeti preventivne mere zaštite. Sa zaštitom je neophodno početi već tokom proleća, pa i zimi kada smo na većim nadmorskim visinama i na površinama koje dobro reflektuju sunčeve zrake kao što je na primer sneg. Korišćenje zaštitnih krema sa SPF (sun protect factor) od 30 do 50 je neophodno tokom dana. Nanose se petnaest minuta pre izlaganja suncu, dakle pre nego što izađemo na ulicu ili stignemo na plažu., kako bismo ostavili koži dovoljno vremena da ih upiju. Tokom dana neophodno je nekoliko puta nanositi zaštitnu kremu. Sledeće što se preporučuje je izbegavanje izlaganja suncu u periodu od 10 do 16 časova, jer je dejstvo UV zraka tada najintenzivnije. Kožu je potrebno zaštititi nošenjem kapa i šešira, sklanjanjem pod suncobrane i u hladovinu, kao  nošenjem tanke, svetle, prozračne odeće prirodnih materijala, kao što su pamuk i lan. Zaštitićemo kožu i uzimanjem dovoljne količine vode, kao i hrane koja je bogata karotenoidima (šargarepa, paradajz, nar, bundeva) i vitaminom C i time pripremiti kožu za izlaganje suncu. Takođe je preporučljiv i preventivni pregled kod dermatologa, nakon izlaganja suncu, posebno osobama koje imaju veći broj mladeža ili ranijih promena na koži.

Sunce jeste izvor energije i života. Ono nas hrani i obasipa svetlošću i toplotom. Svi prirodni procesi na planeti zavise od sunca. Sunčeva svetlost stimuliše proizvodnju hormona sreće i zadovoljstva, podstiče vedro raspoloženje, čuva od melanholije i depresije. Međutim, kako je čovek svojim nesavesnim delovanjem doveo do poremećaja ravnoteže u prirodi i oštećenja ozonskog omotača, prekomerno izlaganje sunčevim zracima više se ne preporučuje bez pojačanih mera zaštite, jer ne samo da može biti štetno, nego u svom kumulativnom efetku može biti i fatalno. Koža ima svoju “unutrašnju memoriju” i skladišti i pamti sva štetna dejstva tokom godina i decenija. Kao i kod drugih zdravstvenih fenomena, i kod izlaganja suncu ključni saveti su: Oprez, zaštita i mera.

 

Violeta Pivnički, dipl. psiholog

Developed by PanMax Solutions d.o.o. Novi Sad