Prema saopštenjima Svetske zdravstvene organizacije, proteklih pola veka u toku je jedna tzv. „tiha epidemija“ koja zahvata sve veći deo svetske populacije. U pitanju je gojaznost. Istina je da ne moramo da tragamo za statističkim podacima relevantnih medicinskih institucija, nego je sasvim dovoljno da se osvrnemo oko sebe i  uočimo da je zaista sve veći broj osoba sa prekomernom telesnom težinom. U poslednjih pedeset godina broj gojaznih se udvostručio.

Prekomernom telesnom težinom smatra se stanje kada telo sadrži više masnoće nego što je to optimalno i zdravo, što rezultira povećanim brojem kilograma. Uvod je u gojaznost. Oboljenje nažalost pogađa i najmlađe. Istraživanja pokazuju da je broj gojazne dece u svakodnevnom porastu.

Uzroci gojaznosti kod najmlađih mogu biti genetska predispozicija, hormonalni disbalanas, posledica uzimanja nekih lekova, prekomerno uzimanje hrane i nedovoljno fizičke aktivnosti.  Dobra vest je da su poslednja dva uzroka i najčešća, a oni su ti koji se mogu menjati i na koje se može uticati promenama životnog stila ne samo deteta, nego cele porodice.

Savremena deca se sve manje kreću. Kao posledica manjka fizičke aktivnosti nastaju problemi sa posturalnim statusom, odnosno držanjem tela i kičme, nedovoljno razvijene krupna i fina motorika, nedovoljna generalna fizička spretnost i prekomerna telesna težina. Deca modernog doba provode svoje slobodno vreme uglavnom statično, uz ekrane mobilnih telefona i računara. Sve manje koračaju, ne odlaze više zajedno sa drugarima peške do škole i nazad, roditelji ih razvoze automobilima na nastavu i različite aktivnosti. Kretanje je prirodna dečija aktivnost putem koje upoznaje svet osobe. Inteligencija deteta razvija se fizičkim aktivnostima.

Dete u razvoju mora imati izbalansirane obroke. Važno je da ima tri glavna obroka i dve užine u danu, kako bi se uneli svi nutritivno važni elementi. Između njih nema potrebe da stalno nešto „gricka“. U jelovniku moraju biti zastupljeni voće i povrće, meso, jaja, mleko i mlečne prerađevine, orašasti plodovi, kao i žitarice. Važno je da dete ima ustaljen ritam obroka, kako bi se izbegli skokovi i padovi nivoa šećera u krvi koji dovode do intenzivnih osećaja gladi i najčešće za posezanjem za gotovom i nezdravom hranom koja će je brzo utoliti.

Poseban problem predstavlja industrijski spremljena i brza hrane koja je deci dostupna na svakom koraku. Prepuna je nezdravih šećera i masti, kao i pojačivača ukusa koji je čine detetu primamljivom. Život savremene porodice je takođe izmenjen, oba roditelja su zaposlena i provode većinu dana na poslu, te su porodični ručkovi sa domaćom hranom sve više rezervisani samo za dane vikenda. Deca su okružena obiljem slatkiša i neretko se njima nagrađuju. Neka deca posežu za slatkišima kao za emocionalnom utehom i kompenzacijom za nedostatak roditeljske pažnje. Šećer kao njihov glavni sastojak izaziva fizičku i psihičku zavisnot i neodoljivu potrebu da se uzima u sve većoj količini. Poseban problem predstavljaju zaslađeni industrijski napici, odnosno sokovi i energetska pića koja deca piju u velikim količinama. Užine u predškolskim ustanovama i školama su takođe uglavnom u vidu testa i peciva koji obiluju aditivima.

Posledica svega navedenog je gojaznost deteta koja postepeno prerasta u  fizički, zdravstveni, emocionalni i socijalni problem. Gojazna deca češće pate od gastrointestinalnih tegoba, kao što su nadimanje, zatvor i gorušica,   hormonalnih poremećaja, ranije ulaze u pubertet, dijabetesa tipa dva, srčanih tegoba i tegoba sa krvnim pritiskom, masne jetre i povećanim holesterolom. Dete koje pati od gojaznosti pati i emotivno, ima tegoba sa snom, anksioznošću i depresijom, jer je u osetljivom periodu kada formira svoj identitet i samopouzdanje. Često ima i teškoća sa uklapanjem u društvo vršnjaka ili nažalost biva objekat neumesnih šala i poruge.

Gojaznost kod dece ne nastaje naglo, ona raste postepeno i prvi korak u rešavanju je da ne negiramo problem. Vreme kada je buckasto dete bilo simpatično i uverenje da zbog toga „puca od zdravlja“ je davno prošlo i medicinski je opovrgnuto. Potom je potrebno konsultovati se sa izabranim pedijatrom čije ćete savete i upute pomno pratiti, a zatim  promeniti stil života vašeg deteta. Izbalansirati obroke, zasnivati ih na domaćoj, zdravoj hrani, slatkiše i sokove izbaciti ili svesti na minimum, a dete motivisati da se bavi svakodnevnom fizičkom aktivnošću. Važno je da uočimo da treninzi na koje ćemo automobilom odvesti dete dva do tri puta nedeljno nisu dovoljni. Zdravo dete mora da se kreće, trči, skakuće, igra loptom, vozi bicikl i sl. svakoga dana, većinu svog slobodnog vremena. I najvažnije, deca uče i grade svoje navike ugledanjem na odrasle. Roditelji takođe moraju promeniti svoj način života i biti detetu primer i saveznik u borbi protiv gojaznosti.

Violeta Pivnički, psiholog