Novogodišnji i božićni praznici su za nama. Koliko god da smo uživali, provodili kvalitetno vreme sa porodicom i odmarali, jedno je gotovo sigurno-prekomerno smo uživali u hrani i piću. Kada tome dodamo i podneblje u kojem živimo gde se hrana zasniva na mesu i mlečnim prerađevinama, masnoj hrani, kao i na desertima bogatim prostim šećerima, uviđamo da je pravo vreme da se podsetimo da “zdravlje na usta ulazi”. U protivnom, možemo ga ozbiljno narušiti.

Ljudsko srce je organ koji neprestano radi i pumpa krv koja cirkuliše kroz ceo organizam. Krv “hrani” svaku ćeliju tog sistema i doprema u njih hranjive materije i kiseonik koje su neophodne za nesmetano funkcionisanje tela. Da bi srce i krvni sudovi bili zdravi, neophodno je da se preduzimaju određene preventivne mere. U prvom redu su neophodni disciplinovani, zdravi životni stilovi koji podrazumevaju svakodnevnu fizičku aktivnost, dovoljno sna i odmora i smanjenje stresa. Međutim, najvažniji faktor je ishrana koja pogoduje zdravlju srca i krvnih sudova.

Svedoci smo da smo u poslednje vreme sa svih strana preplavljeni savetima o zdravoj ishrani. Neki od njih su međusobno oprečni, mnogi su dati od strane nekvalifikovanih, kvazi “stručnjaka”, a nažalost veliki je broj i onih koji mogu direktno ugroziti zdravlje. Čini se da je prosečnoj osobi, čitaocu novina ili internet portala, veoma teško da se snađe u svim tim nutritivnim preporukama.

Ishrana koja pogoduje zdravlju srca mora da ima tri sledeće osobine: da je umerena, da je raznovrsna i da obuhvata sve grupe namirnica. Umerenost u ishrani se odnosi na količinu unete hrane. Zdrava ishrana je ona koja podrazumeva tri glavna obroka i dve lagane užine, bez konzumiranja grickalica i “praznih kalorija” između njih. Prejedanje vodi ka gojaznosti, a gojaznost dovodi do kardiovaskularnih oboljenja. Raznovrsna ishrana je ona koja nije jednolična i monotona i koja nije industrijska ili “brza hrana”. Jedna jednostavna provera da li nam je obrok raznovrstan odnosi se na to da na tanjiru mora uvek biti barem tri različite boje namirnica. Potrebno je unosti sve njihove grupe, odnosno proteine, zdrave masti i ugljene hidrate.

Ukoliko se vaša ishrana zasniva na crvenom mesu i mesnim prerađevinama koji obiluju zasićenim masnim kiselinama, mlečnim proizvodima sa visokim sadržajem masti, prostim šećerima i industrijskoj hrani, gaziranim sokovima, alkoholnim i energetskim pićima, ukoliko su vaši obroci prezačinjeni i sadrže visoke koncentracije soli, a pri tom ste fizički neaktivni, loša vest je da ste nažalost u ozbiljnom riziku da obolite od visokog krvnog pritiska, začepljenja krvnih sudova i oboljenja srca. Šta više, rizik od srčanog udara, a samim tim i smrti, takođe je povećan.

Nasuprot navedenom, postoji hrana koja pogoduje zdravlju srca i krvnih sudova. Za  zdravlje srca i prohodnost krvnih sudova nije neophodno izbaciti sve masti iz ishrane, ali neka to budu omega-3 masne kiseline koje se nalaze u ribi (losos, sardina, oslić, skuša i druge), kao i zdrave masti iz orašastih plodova i semenki bundeve, lana, suncokreta i susama. Mlečni proizvodi sa niskim sadržajem masti kao što su jogurt i kefir obiluju kalijumom koji utiče na snižavanje krvnog pritiska. Kalijum se takođe u visokom procentu nalazi u bananama i krompiru. Voće i povrće su posebno važni za zdravlje srca jer obiluju vitaminima, mineralima i antioksidansima. Antioksidansi su doslovno “čistači” krvnih sudova i celog organizma od štetnih materija, tzv. slobodnih radikala. Istraživanja su pokazala da konzumiranje hrane bogate antioksidansima, uz aktivne stilove života, umnogome smanjuju rizik od srčanog udara. Najviše ih ima u bobičastom voću kao što su borovnice, maline i jagode, potom u južnom voću, odnosno limunu, narandžama, kiviju, naru, zatim u povrću kao što su brokoli, celer, šargarepa, paprika, potom u mahunarkama, orašastim plodovima, u zelenom čaju, crnom vinu, kafi i crnoj čokoladi. Kod vina, crne čokolade i kafe preporuka je da se umereno konzumiraju, čime će i uživanje u ovim “sitnim gresima” biti veće.

Pravilna ishrana može znatno da pojača funkcionalnu sposobnost srca i krvnh sudova. Kod pacijenata obolelih od kardiovaskularnih oboljenja, jedna je od ključnih elemenata ozdravljenja. Zdrava ishrana udružena sa fizički aktivnim životom, bez cigareta i alkohola, preduslov je za dug i kvalitetan život. Preventivni kardiološki pregledi svakako će doprineti vašem zdravlju, naročito ukoliko je neko iz bliže porodice bolovao od srčanih oboljenja. U Poliklinici “Cardios” čekaju vas naši iskusni kardiolozi od kojih ćete dobiti proverene i stručne savete koji će doprineti zdravlju vašeg srca i celog organizma.

Violeta Pivnički