Kamen u bubregu je najčešće nefrološko oboljenje. Može se formirati u bubregu (nefrolitijaza) ili u mokraćnim putevima (urolitijaza). Najčešće je lokalizovan u jednom bubregu. Oboljenje je često i javlja se kod jednog od dvadeset pacijenata srednje životne dobi. Češće je kod muškaraca. Uglavnom je lokalizovan u jednom bubregu, a može se formirati na bilo kom mestu unutar njega. Malih je dimenzija, tri do pet milimetara, pa sve do nekoliko centimetara, najčešće je okrugao, ali može biti i bodljikav, ježast. Može biti pojedinačan ili ih biti nekoliko, pa sve do formiranja tzv. koralnog kamenja, koji su međusobno spojeni i mogu da zakrče čitav bubreg, te tako ozbiljno ugroze funkcionisanje ovog vitalno važnog organa.

Kako dolazi do stvaranja kamena u bubregu?

Po svom hemijskom sastavu najčešće je kalcijumske strukture. Nastaje usled smanjene zapremine mokraće i taloženja kalcijuma i drugih minerala i soli unutar bubrega. Najčešći razlozi koji dovode do oboljenja su dehidratacija, odnosno smanjen unos tečnosti, nepravilna ishrana bogata proteinima životinjskog porekla i velikim količinama soli i šećera, prekomerno unošenje vitamina C, druge bolesti bubrega, sedeći stilovi života, genetski faktori. Hronične bolesti poput gojaznosti, gihta, dijabetesa i hipertenzije takođe spadaju u faktore rizika. Ponekad se može javiti u trudnoći.

Otkrivanje kamena u bubregu

Dva su načina na koji se prisustvo kamena može otkriti,  a jedan od njih se nažalost pamti za ceo život. Pacijenti u velikom broju slučajeva nisu svesni da ga imaju do momenta kada se kamen pokrene. Pokretanje kamena izaziva iznenadan i veoma jak bol. Mnogi je opisuju kao „najveću bol koju su ikada osetili“. Bol je veoma intenzivna i tipa je kolika, odnosno iznenadnih, jakih grčeva koji se javljaju u kratkim vremenskim intervalima. Po navedenom liči na porođajni bol kod žena. Bol se može osetiti, odnosno lokalizovati u različitim delovima tela, u predelu donjeg abdomena, ispod rebarnih lukova, na leđima, u predelu vagine kod žena i testisa kod muškaraca. Često se pomeša sa napadom slepog creva. Sve su to znaci da se kamen pokrenuo i da je zastao u mokraćovodima. Jak bol je često propraćen mučninom i povraćanjem, groznicom, drhtavicom i jezom, kao i povišenom telesnom temperaturom. Temperatura i groznica su znak da je došlo do urinarne infekcije. Ukoliko doživite ovakvu vrstu bola, neophodno je da se odmah javite u službu hitne medicinske pomoći.

Drugi, manje bolan i dramatičan način otkrivanja kamena u bubregu je tokom ultrazvučnih pregleda, bilo da su u okviru preventivnih sistematskih pregleda ili u okviru dijagnostike drugih oboljenja. Nakon toga će vas lekar uputiti na analizu sedimenata mokraće, a ukoliko sumnja na kamen i u ureteru, uputiće vas na rentgensko snimanje. Ukoliko se ne leči, bez obzira što ne stvara trenutne tegobe, dovodi do tihog propadanja bubrega i rizik je po zdravlje.

Kako se leči kamen u bubregu?

Kada se kamen pokrene, lečenje otpočinje analgeticima protiv jakih bolova, antibioticima zbog urinarne infekcije, kao i lekovima koji omogućavaju izmokravanje kamena. Dakle, može se eliminisati spontano ili operativnim putem, bilo da je u pitanju klasična hirurška ili savremena endoskopska operacija. Endoskopski zahvati su manje invazivni, za pacijenta komforniji i oporavak je mnogo brži. Kojoj vrsti operacije će pacijent biti podvrgnut, zavisi pre svega od veličine kamena, ali i drugih medicinskih razloga. Takođe se kamenje razbija aparatima koji emituju različite vrste fizičkih energija (balistička, ultrazvučna ili laserska energija). Vaš nefrolog će vam odrediti vrstu terapije i intervencije u dogovoru sa drugim specijalistima, pre svega radiologom, internistom i hirurgom.

Prevencija stvaranja kamena u bubregu

Redovno hidriranje organizma, odnosno dovoljan unos vode osnova je prevencije ovog oboljenja. Potrebno je dnevno uneti 1,5 do 2 litre vode kako bi se stvorila dovoljna količina mokraće. Pravilna ishrana, sa smanjenim unosom soli i proteinima životinjskog porekla, a većim unosom voća i povrća koji obiluju kalijumom će doprineti prevenciji. Neke vrste namirnica kao što su  p spanać, celer, bademi, kikiriki i grašak, koje se kod drugih oboljenja smatraju vrlo korisnim i zdravim, u ovom slučaju se ne preporučuju jer imaju povišenu količinu oksalata koji pogoduju formiranju kamena. Preterani unoc vitamina C takođe nosi sobom rizik od pojave kamena, te je potreban oprez prilikom unosa ovog suplementa za kojim naročito posežemo u zimskim mesecima koji nam predstoje.

V. Pivnički