Pedijatar Novi Sad

Razvoj deteta u prvoj godini života

Pedijatar Novi SadOd momenta začeća, prenatalne dijagnostike, rođenja, formativnih godina, pa sve do gotovo odraslog doba, dominantno pitanje roditelja glasi: ”Da li se moje dete razvija pravilno? “. Roditelji često posežu za razvojnim mapama, tragajući za odgovorom na navedeno pitanje ili se zagledaju u drugu decu iz okruženja, poredeći ih sa svojom. Upravo je to uzrok mnogih nedoumica i frustracija, posebno kod roditelja sa manje iskustva.

Razvojne mape jesu kreirane od strane stručnjaka, na osnovu pomnog i naučnog  beleženja prekretnica u dečijem razvoju i njihovih karakteristika, ali se one ni u kom slučaju ne smeju posmatrati kruto i strogo ograničeno. Nijedno dete ne treba da bude gurano u fioke i foldere koji su omeđeni određenim uzrastima, već je potrebno poštovati njegov osobeni razvoj i biti fleksibilan.

Pre nego što damo pregled razvojnih karakteristika deteta, potrebno je da zauvek usvojimo činjenicu da je svako dete po nekim osobinama slično svoj deci, po nekim osobinama slično nekoj deci, a po nekim osobinama slično samo i isključivo sebi.

Dečiji razvoj ima nekoliko bitnih zakonitosti:

  • Interminentnost koja označava da dečiji razvoj ne teče glatko i ravnomerno, nego ciklično. Pojedini oblici ponašanja se pojavljuju, pa gube, zatim se ponovo pojave posle određenog vremena i tako nekoliko puta dok se potpuno ne ustale.
  • Alternativnost koja se odnosi na pojavu da se razvoj različitih funkcija smenjuje, da one “čekaju” jedna drugu, pa tako ako vaše dete upravo prohodava, govorni razvoj će malo sačekati, a kada se hod uvežba i učvrsti, počeće da progovara. Dok se jedna veština dobro ne uvežba, ostale se neće intenzivno razvijati.
  • Konstantnost razvojnog reda govori o tome da je razvojni red u pojavi određenih funkcija uvek isti, bez preskakanja, bez obzira na to kojim se tempom dete razvija. Dete će tako uvek prvo savladati samostalno sedenje, pre nego što prohoda, prvo naučiti da uviđa razlike, pa tek onda sličnosti, uvek će prvo naučiti da crta krug, a tek potom trougao i kvadrat.

Imajući uvek u vidu navedene zakonitosti, roditelji mogu jasnije da prate razvojne mape i da odahnu ukoliko se neka funkcija ne razvija trenutno kod njihovog deteta kao kod njegovih vršnjaka.

Razvoj deteta nije jedinstveni fenomen, već uključuje više aspekata. Obuhvata razvoj krupne motorike, razvoj fine motorike i koordinacije, razvoj intelektualnih sposobnosti, razvoj percepcije, odnosno sposobnosti opažanja, razvoj govora i socio-emotivni razvoj.

Sledi pregled prekretnica u navedenim aspektima razvoja deteta u prvoj godini života, dok ćemo se ostalim periodima baviti u narednim tekstovima.

U oblasti krupne motorike, očekuje se da dete u prvih šest meseci najpre ležeći potrbuške podiže glavu od podloge, kasnije podiže i ramena, a potom se oslanja na podlaktice. Takođe nešto oko 6. meseca najpre sedi uz oslonac kraće, a potom duže vreme, a kada ga držimo u uspravnom položaju upire nožicama o podlogu. Nakon šestog meseca dete sedi najpre kratko, a zatim sve duže samostalno i bez oslonca. Podiže se uz pomoć, a kasnije i samo u sedeći položaj i počinje da stoji uz pridržavanje oko 9. meseca. Negde pred prvi rođendan očekujemo da dete hoda uz pridržavanje najpre za obe, a potom za jednu ruku, da puzi, mada nije obavezno i na kraju da samostalno hoda. Nije zabrinjavajuće ako dete ne prohoda oko 12. meseca, ali postoji razlog za brigu i obraćanje stručnjacima ukoliko je dete hipotonično, odnosno mlitavo, ne sedi samo, ukoliko je glava uvek okrenuta na jednu stranu, a u uspravnom položaju se ne oslanja na nožice, već ih ukršta.

U oblasti fine motorike u prvoj godini života očekujemo da se dete u prva tri meseca igra svojim ručicama, okreće ih i posmatra, potom da okreće glavu i sledi predmet, oko šestog meseca da hvata predmet celom šakom, da ga stavlja u usta, da dohvata igračku koja mu se pruža obema rukama, a oko prvog rođendana da ume da namerno ispusti predmet u neku kutiju ili posudu, da kažiprstom ispituje detalje predmeta, te da  naposletku hvata sitne predmete “pinceta hvatom”.

U oblasti opažanja, novorođenče najpre savlada da zaustavi pogled na nečijem licu, najčešće majčinom, zatim da prati pogledom kretanje osobe, oko trećeg meseca da prati pogledom kružno kretanje, a oko 12. da prati pogledom loptu koja se kotrlja. U prva tri meseca okreće glavu ka izvoru zvuka postepeno, oko šestog meseca okretanjem glave levo-desno traži izvor zvuka, a potom ga pravilno lokalizuje. Tada takođe pokazuje interesovanje za ljudski govor, počinje da prati pogledom predmet koji pada, poseže za predmetima. U periodu oko prvog rođendana dete prepoznaje mnoge predmete iz svog okruženja. Razlog za zabrinutost roditelji imaju ukoliko dete ne reaguje na svetlost i zvuke, te je potrebno da se obrate stručnim licima.

U oblasti intelektualnog razvoja dete u prvoj godini ispituje svet oko sebe i to pre svega oralno-tako što stavlja predmete u usta. Manipuliše igračkama, razgleda ih, prebacuje najpre iz ruke u ruku, igra se bacajući ih i pri tom prateći ih pogledom, namerno pomoću predmeta proizvodi zvuke (zvečke i slične igračke. Oko devetog, desetog meseca počinje da traži skriveni predmet, da privlači ka sebi igračku sa uzicom, a oko prvog rođendana da skriveni predmet i pronađe, da ga traži i izvan svog vidnog polja i naposletku da daje predmet na zahtev druge osobe. Razlog za zabrinutost u ovoj oblasti postoji ukoliko dete ne pokazuje nikakvo interesovanje za igračke ili predmete iz okoline.

Govorni razvoj deteta u prva tri meseca života podrazumeva spontano gukanje, potom odgovaranje na glas roditelja gukanjem i klicanjem, zatim se pojavljuje izgovaranje određenih slogova bez značenja oko devetog meseca, npr. ba-ba, ma-ma, da-da, ta-ta. U to vreme počinje da razume par reči, a oko prvog rođendana nekoliko reči-mama, tata , pa-pa kao pozdrav i slično. Oko prvog rođendana dete ume da izvrši jednostavne verbalne naloge odraslih, kao što su na primer “ dođi”, “daj” ili “nemoj to”.

U oblasti socio-emocionalnog razvoja, novorođenče najpre spava i do dvadeset sati dnevno, ne reagujući u prvim danima na okolinu. Potom počinje da reaguje na ljudski glas, topao glas i podizanje u naručje ga smiruju, javlja se prva facijalna eskpresija,  oko trećeg meseca roditelji mogu jasno da razlikuju vrstu plača svog deteta, u zavisnosti od toga da li je gladno, da li oseća bol i nelagodnost ili mu je potreban dodir i uteha. Oko četvrtog meseca počinje glasno da se smeje, zatim ispoljava pozitivne emocionalne reakcije na svaki ljudski lik, bez obzira da li je poznat ili ne, a tek oko desetog meseca počinje da pokazuje strah ili uzdržanost pred nepoznatim licima. U tom uzrastu takođe plače kada se odvoji od majke i afektivno se snažno vezuje za jednu osobu, najčešće je to upravo ona. Reaguje na svoje ime, privlači pažnju drugih različitim aktivnostima. Oko prvog rođendana počinje da oponaša jednostavne aktivnosti ukućana, pomaže pri oblačenju, samostalno prinosi hranu ustima i pije iz šoljice uz pomoć odrasle osobe. Interesovanje za decu i odrasle počinje da raste svakim danom i dete postaje aktivni član svoje porodice

Razlog za zabrinutost postoji ukoliko dete spava i uzima hranu bez ikakvog reda, ne odgovara na emocionalne draži iz okoline i ne uspostavlja kontakt očima. Tada je potrebno javiti se u razvojno savetovalište, da se dete podvrgne detaljnijoj razvojnoj dijagnostici.

Prva godina života najburnija je u roditeljstvu, jer je i najintenzivnija. Neophodno je da roditelji pomno i sa interesovanjem prate dečiji razvoj, poštujući uvek njegovu individualnost i tražeći pomoć pedijatra onda kada postoje opravdani razlozi za zabrinutost. Prva godina života izuzetno je važna za razvojnu stimulaciju deteta, te je neophodno da se podstiče prisustvom, brigom i pažnjom odraslih osoba, govorom, muzikom i zvukovima, igračkama i raznovrsnim predmetima, kontaktima sa drugim osobama i decom, provođenjem vremena van kuće i u prirodi. Rečju, potrebno je da roditelji budu najveći saveznik u misiji “Beba upoznaje svet”.

 

 

Violeta Pivnički
dipl. psiholog

Developed by PanMax Solutions d.o.o. Novi Sad