Septembar polako odmiče, dani su primetno kraći, jutra i noći svežiji. Premda leto još uvek kalendarski traje, subjektivno je početak septembra nekako i početak jeseni. Đaci se vraćaju u školske klupe, deca u vrtiće, a odrasli su iskoristili svoje godišnje odmore. U zdravstvenom smislu predstoji nam izazov-početak sezone virusnih infekcija i hlednijeg vremena.

Statistike pokazaju da su virusne infekcije, naročito one respiratornog tipa, značajno češće s jeseni. Razlog tome su promene vremenskih prilika, ali pre svega ponovna okupljanja u kolektivima, na zatvorenom mestu, bilo da se radi o vrtićima, školskim odeljenjima ili kancelarijama. Dovoljno je da jedan član porodice „pokupi“ virus i donese ga u porodični dom i uskoro će cela porodica na kratko oboleti. Stoga je veoma važno da se pridržavamo osnovnih pravila higijene i prevencije, kao i da ojačamo imunitet.

U higijensko preventivnom smislu zlatno pravilo je redovna i dobra higijena ruku. Ako nas je pandemija korona virusa nečemu naučila, to je upravo da često pranje ruku smanjuje rizik od unošenja virusa i bakterija u organizam. Naročito je na ovo potrebno podsećati mališane, s obzirom da im ručice često tokom dana nesvesno završe u ustima.

Redovna higijena prostora u kome boravimo, kako privatnog, tako i poslovnog, uz česta provetravanja, takođe će doprineti smanjenu rizika od prenosa infekcija.

Osnaživanje imuniteta kao odbrambenog štita našeg organizma je neophodno. U prvom redu tu je zdrava ishrana u kojoj treba da budu zastupljene sve vrste nutrijenata, dakle, masti, belančevine i ugljeni hidrati. Koju god vrstu ishrane da upražnjavate, bilo da ste vegan, vegetarijanac, low carb ili slično, važno je da su namirnice raznovrsne i da vodite računa o unosu neophodnoh vlakana, vitamina i minerala. Zdrava ishrana od presudne je važnosti za pravilan rast i razvoj dece.  Industrijska i brza ulična hrana ne samo da dovodi do gojaznosti, nego se nepovoljno odražava na imunitet s obzirom na to da je najčešće prepuna „praznih kalorija“, maksimum masti i šećera, minimum vitamina i minerala. Dodavanje suplemenata ishrani može biti veoma korisno, ali ako je u dogovoru sa izabranim lekarom i pedijatrom. Najbolje je uraditi kompletnu krvnu sliku i konsultovati se sa lekarom da li su potrebni dodaci svakodnevnoj ishrani koji bi dodatno doprineli poboljšanju zdravlja. Ne posežite paušalno za vitaminima u apotekama, iako su u slobodnoj prodaji i zapamtite da preteran unos pojedinih suplemenata može dovesti do hipervitaminoza koje ozbiljno mogu da vam ugroze zdravlje.

Odmor i zdrav san preduslov su jakog imuniteta. Ukoliko ste premoreni i danima neispavani, vaše odbrambene snage će slabiti. Planirajte svoje dnevne obaveze tako da ostavite dovoljno vremena za odmor i dovoljno zdravog, noćnog sna. Optimalan broj sati sna varira od osobe do osobe, kao i od životnog doba, ali je neki zlatni standard 8 sati sna za odrasle i 10-12 sati sna za decu, poslepodnevnog i noćnog.

Stres je ubica imuniteta, oko toga više nema dileme. Uzročnik je gotovo svih vrsta bolesti. Ukoliko je organizam hronično izložen stresu, ukoliko je hormon stresa kortizol konstantno povišen, utoliko pre slabe odbrambene snage imuniteta, stradaju unutrašnji organi i zdravlje u celini. Stoga je neophodno razviti lične metode i strategije suočavanja sa stresom, bilo da se radi o relaksaciji, razgovoru sa bliskim osobama, psihoterapiji, šetnji, hobijima, čitanju. Šta god je ono što čini da se osetite dobro, da nađete „svojoj duši mesta“, da vas opušta i nakratko udaljava od svakodnevnih pritisaka, neka bude deo deo vaše dnevne rutine.

I krećite se! Šetajte, plivajte, vozite bicikl, idite na hajking, bavite se rekreativno omiljenim sportom, idite na aerobik, pilates, u teretanu. Umerena, ali svakodnevna fizička aktivnost izuzetno je zdrava, stoga prošetajte danas po svoj jak imunitet.

Violeta Pivnički