U gotovo svim sferama života postoji jedna krunska oblast, pa se tako na primer za atletiku kaže da je “Kraljica sportova”. U medicini, ta oblast je bez svake sumnje interna medicina. Već i sam njen naziv ukazuje da se bavi internusom, odnosno unutrašnjošću organizma. Interna medicina je najsveobuhvatnija grana i bavi se bolestima unutrašnjih organa – srca, pluća, krvotoka, organa za varenje, organa za izlučivanje, žlezdama,… Usmerena je na opšte zdravlje pojedinca i posmatra ga kao jedinstvenu celinu, a ne kao skup pojedinačnih organa koji se leče nezavisno jedan od drugoga.

Lekar internista se bavi preventiranjem, dijagnostikovanjem i lečenjem bolesti unutrašnjih organa. Internistički pregled započinje uzimanjem anamnestičkih podataka, razgovorom putem koga lekar dobija neophodne informacije o stanju pacijenta. Pol, godine života, stil života, ishrana, odmor, fizička aktivnost, vrsta posla kojim se bavite, akutna ili hronična izloženost stresu, primarna oboljenja koja već imate, medicinska dokumentacija sa kojom dolazite na prvi pregled… sve su to podaci koji su internisti neophodni da bi dobio celovitu sliku o stanju zdravlja. Pri uzimanju podataka internista će naročito obratiti pažnju na porodičnu anamnezu, odnosno informacije o oboljenjima članova vaše bliže ili dalje porodice. Mnoge bolesti su genetski determinisane, te će ovaj podatak biti neophodan za dalji tok prevencije ili lečenja.

Nakon razgovora, internista će vas pregledati taktilno, odnosno dodirom i pritiscima će pregledati vaš abdomen, limfne čvorove, glavu, vrat, stanje kože, ekstremiteta, a potom će poslušati rad srca i pluća, izmeriti krvni pritisak, puls i EKG. Da bi dobio potpuniju sliku, uputiće vas na analize krvi, ultrazvučnu ili rentgensku dijagnostiku, a neretko će vas usmeriti i na druge specijaliste i subspecijaliste od kojih će tražiti detaljniji pregled pojedinog organa, kao što su na primer kardiolog, endokrinolog, urolog i drugi. Tek nakon dobijanja rezultata svih dijagnostičkih analiza, internista dobija kompletan uvid u zdravstveno stanje pacijenta i u dogovoru sa njim određuje vrstu i način uzimanja terapije.

O važnosti preventivnih sistematskih pregleda pisali smo u nekim od ranijih tekstova. Koliko je važna prevencija u očuvanju zdravlja u stresnim, ubrzanim vremenima u kojima živimo, kada smo izloženi svakovrsnim pritiscima svakodnevice, zagađenju i lošoj ishrani, ne treba posebno isticati. Od davnina je poznato da je bolest bolje sprečiti, nego lečiti. Zbog toga je veoma važno da na preventivni pregled kod lekara interniste odemo najmanje jednom do dva puta godišnje. Naročito je potrebno onima koji imaju hronično oboljenje kao što su na primer dijabetes ili sistemske bolesti. Takođe, ukoliko spadate u kategoriju osoba čiji su srodnici oboljevali od određenih bolesti, potrebno je da se podvrgnete detaljnom internističkom pregledu, te dobijete od lekara savete kako da prevencijom i zdravim stilovima života sprečite njihov nastanak ili ih barem ublažite.

Naš savet vam je da ne oklevate, niti da odlažete detaljan internistički pregled, jer se upravo u njemu ogleda najvažniji medicinski postulat-pacijent se posmatra kao celokupno ljudsko biće. Lekar internista ima fokus na složenost i jedinstvenost svakog pacijenta, odnosno sadejstvo i međuzavisnost svih unutrašnjih organa. Usmeren je na opšte zdravlje, a ne na pojedinačna oboljenja. Upravo u navedenom se nalazi odgovor na pitanje iz naslova zbog čega je važan pregled lekara interniste. On ne samo da je izuzetno važan, nego je najčešće i presudan.

Violeta Pivnički, psiholog